НЕКЕ ПЕСМЕ УРЕЗАНЕ У СРЦА, ДРУГЕ ПАЛЕ У ВЕЧНИ ЗАБОРАВ: Пласман композиција на “Евровизији” није пресудан да ли ће их публика заволети

ТАКМИЧЕЊЕ на којем је управо изабран српски представник на "Евросонгу" повод је да се подсетимо и неких ранијих наступа популарних певача из времена некадашње Југославије, а чије песме се и данас често могу чути на радио-станицама широм Балкана.

Printscreeen Youtube

Забележено је да је прва представница Југославије на "Песми Евровизије" била Љиљана Петровић, која је 1961. године извела композицију "Неке давне звезде". Многи поп певачи опробали су се на европској сцени, али интересовање наше публике за ово такмичење посебно расте почетком седамдесетих година.

Многе композиције биле су актуелне само једне сезоне и брзо су падале у заборав.

Прва евровизијска песма из Југославије која је публици толико прирасла за срце да је остала у њему дуже време била је "Гори ватра", коју је извела тада млада нада сарајевске поп сцене Здравко Чолић, коју је компоновао и написао његов суграђанин, легендарни Кемал Монтено. Здравков наступ У Луксембургу 1973. године у црвеном оделу и "звонцарама" није, међутим, оставио велики утисак на евровизијску публику, па је завршио на 15. месту, али се ова песма и данас радо слуша.

За Чолића, кога данас многи сматрају највећом певачком звездом на овим просторима, пут на такмичење био је важан због још једног "споредног" догађаја. Много година касније испричао је "да је тада упознао Ани Фрид Лингстад из чувене шведске групе АББА, са којом је имао кратку романсу".

Корни група / Printscreeen Youtube

Следеће године Југославију је представљала "Корни група", рокери који су се представили "питомом" композицијом "Моја генерација". Међутим, ни они нису освојили гледаоце и припало им је 12. место у коначном пласману.

Први одличан пласман остварио је Данијел Поповић 1983. године са песмом "Џули", коју је сам писао. Он је на финалном такмичењу заузео 4. место. На наступу у Минхену пратеће вокале су певале сестре Изолда и Елеонора Баруџија у жутим лепршавим сукњицама. Син Црногорца и Белгијанке био је један од ретких победника тадашње ТВ Титоград.

Данијел Поповић / Printscreeen Youtube

Иначе, квалификационо такмичење те године је у Југославији изазвало велику буру јер је до тада анонимни Данијел победио и чувену фолк звезду Лепу Брену, која је са својим "Слатким грехом" наступила са композицијом Корнелија Ковача "Ситније, Циле, ситније" у етно-стилу. Њени обожаваоци били су кивни на исход такмичења, па је вероватно по први пут потписивана и петиција којом су тражили да Брена оде у Минхен, јер она "истински представља оно наше". Наравно, узалудне су биле њихове наде, а Поповић им је "запушио уста" својим пласманом.

Дорис Драговић наступила је 1986. године у норвешком Бергену. Њен хит "Жељо моја" означио је почетак њене певачке каријере, која и даље траје. Наступила је тада у раскошној белој хаљини и заузела 11. место. Недавно је изјавила "да Евровизија није што је некад била, јер се данас такмичари више баве спектаклом и презентацијом, док су се раније више бавили самом песмом".

Дорис Драговић / Printscreeen Youtube

Интересантно је да је Дорис још једном учествовала на Евровизији, пошто је 1999. представљала Хрватску са песмом "Марија Магдалена". Ипак, она прва песма је остала популарна и често се емитује на радио-таласима.

Сања Долежал / Printscreeen Youtube

Поповићев успех је 1987. године поновила загребачка група "Нови фосили". Југославија је на избор за "Песму Евровизије" у Белгији послала песму која ће и деценијама касније бити хит. "Ја сам за плес" певала је Сања Долежал, а компоновао Рајко Дујмић.

Прво место је те године заузео легендарни Џони Логан, други пут победивши као представник Ирске, најчешће евровизијске победнице.

Наступ "Риве" / Printscreeen Youtube

Поменути Дујмић писао је музику и за песму "Rock me" дотад непознате задарске групе "Рива", која је неочекивано постала југословенски представник 1989. године. Једнако неочекивано, они су победили и на финалном такмичењу у Лозани, што је изазвало велику еуфорију у Југославији. Остало је запамћено да је чувени водитељ Оливер Млакар прокоментарисао гласање - "па, морало се ово једном и нама догодити"! Упркос великом успеху, ова песма се није толико "примила" међу љубитељима музике као неки раније поменути хитови и ретко се појављује на плеј-листама.

Захваљујући успеху Задрана, наредне године је Татјана Матејаш Тајчи наступала на "домаћем терену" са веселом нумером "Хајде да лудујемо". У розе хаљини и са фризуром налик на филмску диву Мерилин Монро, Тајчи је отпевала песму која и данас љубитеље лаких нота тера "на њихање".

Тајчи / Printscreeen Youtube

Ипак, није успела да се приближи "Ривином" пласману, заузела је солидно 7. место, док је победу однео Тото Кутуњо са песмом о уједињеној Европи.

Године 1991, када се распадала тадашња Југославија, земљу је претпоследњи пут представљала Беби Дол и остварила претпоследњи резултат у историји овог музичког такмичења. Она је са песмом "Бразил" у латино ритму, у екстравагантној одећи, освојила само један бод, који је стигао од Малте. Једини гори резултат за Југославију од овог забележио је 1964. године певач Сабахудин Курт, који није добио ниједан једини поен.

Беби Дол / Printscreeen Youtube

Интересантно је да су пратеће вокале певале сестре Ковач - Александра и Кристина, које су касније постале врло популарне са својом групом К2. Ипак, песма "Бразил" није пала у заборав, напротив, и данашње генерације је често слушају и играју уз њен карактеристичан ритам.

НЕПРЕВАЗИЂЕНА "ПРИНЦЕЗА"

МОЖДА наијинтересантнији детаљ из историје евровизијских такмичења везан је за ју-песму која се није ни пласирала на финално одмеравање, а која је постала, по многима, убедљиво највећи хит од свих побројаних нумера - "Негде изван планета", коју сви зову "Принцеза". Она је 1984. године представљала тадашњи ТВ Београд у квалификацијама. Певали су је Слађана Милошевић и Дадо Топић, а композитор је био покојни Сања Илић.

Слађана и Дадо / Printscreeen Youtube

Међутим, предивна балада постала је жртва уобичајених југословенских "кухиња". Спрега неких међурепубличких закулисних радњи учинила је да "Принцеза" заврши тек на шестом месту, а у Европу је послата песма "Ћао, аморе" коју су изводили Изолда Баруџија и Владо Калембер и са њом заузели 18. место. Данас се мало ко сећа ове музичке творевине, док су сатисфакцију Слађана и Дадо доживели у чињеници да је њихов хит деценијама присутан на готово свим радио-станицама на овим нашим просторима, који је био запажен и у другим земљама и који публика једнако воли данас, као и у време када је настао.

ЏУЛИ ЈЕ АНГЕЛА

ДАНИЈЕЛ Поповић је у једном интервјуу открио да је девојка из његове песме заиста постојала, да је на мору упознао извесну Ангелу Басеврал, коју је он звао Џули.

ТЕРЕТ СУКОБА

БЕБИ Дол је пласман на такмичење изборила на квалификационој манифестацији у Сарајеву 9. марта те 1991, док су у Београду трајали протести опозиције.

Пре наступа на Евросонгу у Риму почео је ратни сукоб у Хрватској, па је Беби Дол понела тај терет на такмичење и била принуђена да новинарима одговара на питања о политици, а не о музици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације