ТЕЈА ДОРА ЗА "НОВОСТИ": Лепа песма увек оплемени моју душу (ФОТО)

ЗНАЧЕЊЕ "РАМОНДЕ" за мене је најважније јер представља наду да све може бити боље и управо у данашње време када је планета и људи на њој жртва земљотреса, урагана и разних ратова, чини ми се потпуно оправданим да цео свет чује једну песму у којој се тако интензивно пева о рамонди.

Фото: Марко Сувић

Овако, у даху, за "Вечерње новости" говори Теодора Павловска, познатија као Теја Дора, која важи за једног од фаворита са песмом "Рамодна" да нашем, домаћем избору за "Песму за Евровизију 2024". Млада музичка звезда која је срца публике освојила својим хитовима и музикалношћу, истиче да студирање у Бостону на "Berklee College of Music" представља огромно искуство, али и рад са еминентим музичарима у Бостону.

- Начин на који се тамо музика посматра се у многоме разликује од српских музичких школа зато што сваки професор инсистира, пре свега на креативности студента тако да сам врло брзо стекла самопоуздање и почела да компонујем.

Фото: Марко Сувић

*Како сте одлучили да се пријавите за "Песму за Евровизију 2024"?

- Прошлог лета кад је моја песма "Џанум" доспела на друго место Спотифај глобал листе, многи моји слушаоци из Немачке, Француске, Италије, Скандинавије, писали су ми и предлагали да се пријавим за Евровизију, а убрзо ми је на Инстаграм  дошла и порука са Евровизијског сајта да се придружим њиховој заједници, зато што је "Џанум" гласањем српске публике, између 64 наше песме, изабрана да буде представник Србије за претходну годину на онлине Евровизији "ОГАЕ". Током прошле јесени кад је и од публике из Србије почео да ми стиже исти захтев некако сам сматрала да треба да прихватим то као своју, да тако кажемо, патриотску дужност. И, ево ме сада овде на избору за песму Евровизије.

*Песма "Рамонда" је врло брзо побрала симпатије публике и важи за фаворита?

- Драго ми је због тога зато што је песма посвећена једном великом симболу којим српски народ већ скоро цео век обележава "Дан примерја у Првом светском рату" у коме је Србија заједно са великом већином европских земаља победила после многих страдања и жртава. Али име "Рамонда" има још много значења. Тај цвет који извире из људске руке вековима је амајлија у коју се до дан данас верује не само у Србији већ и у Шпанији, Француској, Италији, а познат је и као талисман и у германским народима само што се тамо зове "Рамона". Поред тога оно што је опште познато је да је "Рамонда" ендемски цвет вероватно најстарија биљка цветница на планети која је толико милиона година преживела јер буквално може да се поврати и поново расте и цвета чак и ако се потпуно осушила.  Зову је биљка Феникс због чињенице да је само једна кап воде довољна да она поново оживи. Истовремено се надам да ће ова песма да пробуди и свест људи о чињеници да је врста Рамонда данас заштићена, односно да је угрожена и да је њено брање забрањено управо зато да не би исчезла са планете. Волела би да ова песма дотиче људе са свих ових аспеката које сам поменула, од патриотске до еколошке свести. 

*Како је настала песма? Да ли је тачно да сте је написали у Паризу?

- У ствари се у Паризу родила идеја да би свакако требало написати песму о цвету рамонде. Српски народ је одувек славио своје биљке па имамо пуно песама о божурима о јоргованима, о ружама... Рамонда наравно није тако импресивно леп цвет попут руже, мали је, једноставан, али чињеница да је милионима година на планети за мене је била довољна да схватим колико је вредан. И, кад додамо и симболику о којој сам претходно говорила, онда је јасно зашто сам мислила да би некад неку песму могла да посветим рамонди. Док сам била последњи пут у Паризу, мамина другарица Биљана чији су преци били ратници Солунског фронта, говорила ми је о тој борби наших предака и о њиховој жртви и те њене дивне приче буквално су ми се вратиле прошле јесени кад сам већ била пред одлуком да напишем песму за Евровизију. Сетила сам се да у нотама имам мелодију коју сам претходно направила а која је инспирисана старом српско-византијском музиком коју је и наш велики Мокрањац користио. Позвала сам Луку Јовановића Луксонеа, колегу композитора са којим сам већ радила на песми "Џанум" и Адријана Којдића Ајзија са којим често радим на текстовима, те је тако настала ова верзија коју данас знамо као Рамонда. Ако је људи заволе онолико колико је ја волим бићу заиста срећна.

Фото: Марко Сувић

*Ко су ваши узори?

- Свака лепа песма коју чујем и која може да оплемени душу за мене је узор невезано ког је жанра или из ког периода човечанства потиче. Моје музичко школовање до колеџа је било на класичној музици, ја иначе свирам клавир, тако да ми  инспирација долази једнако из класичне музике, од Моцарта, Баха и других великана, али и из савремене поп и ар-ен-би музике.

*Ваш хит "Џанум" је најслушанија песма на музичким дигиталним платформама. Броји стотине милиона стримова само на Спотифају и билионе прегледа на више од два милиона Јутјуб канала.  Колико то вама значи?

- Мени лично доказује да сам успела да дубоке емоције које гајим у себи пренесем и на друге људе и уколико та песма заиста теши људе док су у невољи, док су усамљени и тужни,  док се осећају остављеним, несрећним, обесхрабреним, па им онда  улива наду да из тих ситуација могу да се извуку јер нису једини на свету који пате и ако им отвара свест да сви људи пролазе кроз неке тешке тренутке у свом животу али и да их превазилазе,  онда ја заиста мислим да сам са песмом "Џанум" учинила баш много. Наравно да ме радује и та статистика као и милиони лајкова које та песма има и безброј коментара у којима људи показују љубав према тој песми и према мени и као према композитору и текстописцу и као певачу говорећи ми да мисле да ће песма трајати вечно. Волела бих да то буде тако.

*У вашој музици спајате разноврсне жанрове и стилове, а пристуна је и меланхолија. Откуд туга у стиховима?

- Још из првих разреда основне школе су ме изабрали за песника збирки "Либеро Маркони"  и чини ми се да сам увек имала претензије према песмама које носе баш јаку поруку. А, поруке које се дуго памте кроз генерације, мора да задру дубоко у душу. И данас верујем кад год напишем неке тужне стихове, да у ствари они говоре о много дубљим осећањима него што су она тривијална о данашњим хтењима и материјалним потребама људи, о љубомори, неверствима и слично. Иначе волим баш и да читам, и увек ме одушеве такви делови било да су у мојим омиљеним књигама о "Хари Потеру" и "Господару прстенова" или у "Алхемичару". 

*Аутор сте многих хитова за друге колеге, попут Наташе Беквалац, Николије Јовановић, Анастасије Ражнатовић Гудељ, Јоване Николић, Александре Радовић, Драгане Мирковић? Која песма вам је најдража?

- Свака песма коју сам искомпоновала на неки начин обележава периоде мог живота и све их заиста волим и данас и прије ми кад их слушам. Некад ме баш поново додирне "Нема лимита", зато што је то први хит који сам искомпоновала за Србију, песма "Додоле", јер сам користила наше етно мотиве, тужна песма "Јасно ми је", али подједнако су ми драге и моје брже песме попут "Неодољиво", коју сам компоновала Александри Радовић и наравно "Атамала" коју изводимо Албино и ја.

Фото: Приватна архива

*Да ли можете нешто да нам кажете о вашем животу у Америци, о времену студирања на Берклију?

- Сви професори који предају на Berklee College of Music у Америци су  врло познати уметници. Уз то сам имала прилику да радим и певам са врло познатим музичарима добитницима Гремија и Оскара. Од њих сам много научила.

*Која је најзинимљивија успомена на Беркли?

- Ух, баш их је много. Али ево, успомене која ми је јако драга и са којом мислим да сам моју маму и тату баш онако учинила срећним. Наиме, сасвим случајно се десило да сам у мају 2014. године успела да положила све испите и тако стекла услов да дипломирам годину дана раније са генерацијом испред мене. Све је било изненада, па мама и тата нису могли да стигну и присуствују додели диплома и завршном концерту. Утеха је била што је све могло да се прати онлајн. Ја сам певала у програму у који сам упала у последњем тренутку. За тај концерт Беркли је поново позвао Валери Симпсон, а она је опет одабрала мене и још четири девојке да током целог њеног наступа певамо пратеће вокале. У првом реду седео је легендарни композитор, текстописац и гитариста Џими Пејџ, фронтмен групе" Лед Цепелин", којег сам препознала јер су моји мама и тата велики фанови "Лед Цепелина" и обожавали су их. Ја сам посебно уживала певајући "I'm Every Woman", велики хит који је Валери компоновала за Витни Хјустон. У једном тренутку сам се баш распевала и видела сам да се Валери окренула, насмејала ми се, климнула главом и буквално пришла да ме стави на њен главни микрофон тако да смо се у неколико десетина секунди песме чуле она и ја паралелно што ме је учинило наравно јако срећном и некако сам мислила да огроман аплауз који је уследио после тога бар делићем једним припада и мени. И после још неколико нумера десило се заиста  нешто фасцинантно за мене. Из публике су изашли почасни чланови жирија и почасни доктори наука на музичком колеџу, међу њима и Џими Пејџ. Баш сам се зарадовала кад сам видела да се пењу, јер сам знала да ћемо имати неку колективну слику и да ћу свакако мами и тати моћи да пошаљем фотографију на који се налази и Пејџ. Међутим, Пејџ је буквално пришао директно мени на бини, честитао ми је, изљубио ме у образе и чело, а онда ме је загрлио и стао испред фотоапарата да се заједно сликамо. Размишљала сам како се Бог ипак досетио да обрадује и одушеви моје родитеље који су били тужни јер нису били са мном. И данас чувам помно ту слику, јер знам да је она мом тати који данас више није жив представљала велико задовољство. Моја мама се и данас поноси њоме и буквално је држи урамљену у својој радној соби на зиду.

Фото: Приватна архива

*Одакле црпите инспирацију за своје песме?

- Највише ме инспиришу уобичајене животне ситуације које терају човека да дубље размисли о суштини живота. Мислим да се то одмах види и по мојим стиховима, а понекад  и по  насловима мојих песама који су некада готово па слогани којима се исказује не само животни став већ и смисао живота, попут "Да на мени је" или "Нема лимита". Некада кад сам инспирисана те идеале слободе, самосвојности и правих дубљих вредности, толерантности и разумевању међу људима, волим да изразим кроз метафоре попут стихова у "Рамонди" кад на пример неко осећање отуђености које данас влада међу људима опишем стихом "Нема ко да води ме до сјајне звезде Данице" или кад самоћу опишем стихом "Ко под водом тихо је све вриштим али се не чује".

*Каква су ваша очекивања за ПЗЕ?

- Већ дужи низ година покушавам да пустим ствари да иду својим током, зато што сам видела да се тако живи без непотребних стресова и притисака, а опет успешније. Наравно да бих волела да представљам Србију на Евровизији у Малмеу и да дам све од себе да покажем поносну историју и моје земље и како ми то наслеђе чувамо и негујемо и кроз унетност, чинећи да сећања на жртве предака не избледе. Верујем да на таква такмичења сви који се пријаве долазе са тим истим циљем да представе своју државу са оним чиме та држава може да се похвали целом свету и да се поноси.

*Зашто би баш вас требало да пошаљемо у Малме?

- Можда да додатно уз песму "Рамонда" покажемо младим генерацијама Европе колико се народ Србије жртвовао током светских ратова за праве идеале и слободу, да им покажемо нашу високу еколошку свест, да им поклонимо песму која слави цвет рамонде који је иначе древна амајлија свих европских народа - у Шпанији и Италији и данас се производе изванредни сувенири људске руке која чврсто држи љубичасте латице рамонде, а у Немачкој, Аустрији, Швајцарској сличну амајлију зову "Рамона". Искрено, можда ја треба да идем у Малме, како многи људи пишу ових дана по друштвеним мрежама и да били практични (смех), јер верујем да сви они који живе у другим европским земљама и који ће моћи да гласају за Србију, а знају моји досадашњи рад и воле моју песму "Џанум – Моје Море", можда могу да допринесу што бољем пласману Србије гласајући за мене.  Надам се да је моје музичко образовање и стваралаштво досадашње такође довољно вредно да у Европи покажемо колико су младе генерације које живе у Србији талентоване, иновативне, креативне образоване  и могу допринети развоју модерне европске културе.

БОНУС ВИДЕО:

ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ВАМ НИКО НЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ | "Новости" интервју | Неда Украден

Препоручујемо

Познати

0 0

ОДАБРАО СЕБИ НАЈБОЉЕ: Милош Вујановић у споту за нову песму главну улогу поверио овој лепотици (ФОТО/ВИДЕО)

26. 02. 2024. у 23:35

Познати

0 0

ПУСТИ ДА ВЕРУЈЕМ: Мирза Селимовић прославио 10 година каријере, а на промоцији окупио целу естраду (ФОТО/ВИДЕО)

26. 02. 2024. у 23:15

Познати

0 2

КО НА КРАЈУ ДОЂЕ: Бобан Рајовић и Аки признали да им се јако допала девојка из спота (ФОТО)

26. 02. 2024. у 22:55

Познати

0 1

ВЕОМА СЕ РАДУЈЕМ: Велика журка Слађе Алегро (ФОТО)

23. 02. 2024. у 20:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације