БОГ ИМА НАЈБОЉЕ ОДГОВОРЕ, А ЂАВО НАЈБОЉЕ ИЗГОВОРЕ: Зоран Костић Цане, вођа "Партибрејкерса", о књизи "Укрштене речи" и песмама

ЈЕДИНСТВЕНИ Зоран Костић Цане, срце београдске рок групе "Партибрејкерс", једног од најпризнатијих бендова српске и југословенске сцене, објавио је прву збирку песама "Укрштене речи" ("Лагуна").

Фото ATA Images

Одавно је Цане познат по томе што уме да у неколико речи сажме све што треба. И овога пута је на висини задатка, а на питање када је настало 147 песама, колико их има у књизи, Костић за "Новости" одговара:

- Писане су читавог живота јер ја од малих ногу песме пишем, кроз њих дишем. Хоћу да кажем да је то нешто што се сакупило, од 2019. године са разним сарадницама сам то паковао и изашло је прошле недеље. Песме су настале у интеракцији према Богу, према празном папиру, да помогну ономе ко хоће да их чита. Да му буде лепо, пријатно.

Песме су кратке, али терају на размишљање?

- Па нормално, него шта ће, сигурно те не тера у супермаркет. Јесу, то је тај однос обраћање Богу и том белом папиру који стоји. Ја сваког дана нешто пишем, чисто да не бих морао да носим у глави и да памтим. И то се скупи. Гледао сам да не буде да ја сад убеђујем људе у нешто, да сугеришем и све то, него су те песме неки мој став, ко воли нек изволи. Значи, да буде што мање речи, да буде језгровито, да буде откривено оно што је скровито.

Претпостављам да назив књиге потиче од укрштања стихова?

- Све је разбацано и онда ти улазиш у тематику, спајаш речи, доводиш их у смисао, да буду једна за другу, да стихови траже један другог. Као што ми целога живота увек тражимо неког за себе, тако и ти стихови траже друге стихове за себе, зар не? И нисам имао никакву претензију, можда ће се све завршити на тој књизи, ипак су "Брејкерси" за мене најважнији из простог разлога што сам тим "Брејкерсима" младост и старост дао.

Кад већ спомињемо "Партибрејкерсе", спрема се клупски концерт у Београду?

- Да, 19. априла у "Запа бази". Идемо мало да се проверимо са људима, да видимо како смо сви и све то. И онда иде турнејица опет, као и сваке године. Иначе, ми спремамо неки нови материјал, сад ћемо да видимо да ли можемо да га истерамо до краја. Знаш, са "Брејкерсима" увек нешто тешко.

Песме су из различитих периода вашег живота?

- Не, нису. Ја имам гомиле тих листова са исписаним неким мислима. Стихомисленија.

Писменија на ползу отечества. Нема ту рока. То постоји, као руда коју обрађујеш, из легуре извлачиш племените метале или племените стихове. Како да објасним, то се стално дешава, то је непрекинути процес комуникације са Богом. Значи, Бог који кроз те песме шаље мени одговоре. Што се тиче тог надахнућа и инспирације, она не долази од нас, она долази нама са небеса. Надам се да ће људи да уживају, они који хоће то да прочитају.

Ипак, без обзира на то када су написане, свака песма је врло актуелна?

- Зато што се баве вечним темама - спасењем човека, спасењем његове душе, његовим односом према средини која хоће да га пакује за потребе своје, а која не пита које су потребе његове, човека у гужви живота, човека који посматра. Ја посматрам нон-стоп. Гледам људе са којима живим, гледам себе, гледам било кога, ту сам, присутан. У овој свакодневици која нас лишава могућности за будућност неку. Видиш шта се дешава, ратови и све то. Дешавају се јако лоше прогнозе, пуне грозе. То је учешће живога човека који свој живот хоће да сачува и да га подели уз пуно љубави, разумевања и толеранције. Јер ми често нисмо такви. Ми нисмо на висини својих идеала које заступамо. Живот је тешка шљака. Жалба на пресуду коју су донели у нашем случају и помиловање за дане који су прошли и који ће доћи.

Фото промо

Рецензенти кажу да ваше песме нуде охрабрење и утеху, да нису само црна реалност?

- Нису, али горе од описивања црне реалности је депресивни оптимизам. То је јако невероватно стање, а ми смо окружени њиме. То је као да је неко накљукан таблетама и прича ти како ће бити боље у животу. Све те песме, то су емоције, борба за осећања, борба за минимум достојанства и части нашег постојања.

Има ли места за емоцију у овом окрутном и суровом свету?

- Док смо живи, емоције има. Самим тим што реагујемо и што држимо до свог живота. Али је огромна количина људи које то не занима. Све то што се десило у "Рибникару" и околини Младеновца је велика фрка. Људи беже од размишљања о свему томе. Могуће да је корона изменила људе много. Тако је како јесте. Обично кукавичлук на чивилуку стоји, човек га навуче на себе кад се својих одговора боји.

Сведочимо ли сумраку цивилизације?

- Да, па видиш шта се ради. Уништење планете, уништење људскости, уништење свега.

Видиш да ми не мислимо на своју будућност кроз поколења наша. Не, не мислимо. Све се ради за новац. Све се око лове врти, нико не размишља о животу после смрти. Песме ми омогућују да будем језгровит, да будем недвосмислен. Како сам само ја у питању у односу на бели папир и своје мисли, онда мерим као апотекарском вагицом све то. Тражим баланс у дебалансу равнотеже.

Грешим ли или као да се дешава борба добра и зла?

- Нормално, увек се дешава, али је зло толико полудело зато што још има моћно оружје, а то је технологија. Ово је борба технологије и црне магије против човека, против људског и божанског у њему. Зло се нон-стоп представља као добро. А као што знамо, лаж је ђавоља истина. Хоће да заузме место истини. Бог има најбоље одговоре, а ђаво има најбоље изговоре. И сад јадан човек треба да се снађе. Човек је условљен да све ради што му се гади. А они раде све да нам живот згаде. Човек мора да прода мало своје душе, како би његова мала деца и породица могли да живе. Да би имао шта да једе, човек продаје себе.

Али океј. Ситуација је мрачна, увек је била мрачна, ипак је ово живот.

Као да је сад баш мрачно?

- Па добро, људи су се пре више борили, али и сад се боре. Значи није ствар пропала, јес да је ђаволу у руке допала. Али није, јер Бог се стара о људима после свега. Има све то написано у мојој књизи, има у њој лепих ствари, ако смем тако да кажем. И драго ми је што ће људи то да читају. Неки.

Кога ће заинтересовати ови стихови?

- Па оне који мене готиве, који готиве истину, који готиве да размишљају. Неке добре људе. Неке нормалне људе који могу да разликују добро и зло, који не желе да се нивелишу са хоризонталом. Живимо у машини за млевење меса.

И меље нас опасно?

- То је тако. Наш напор је отпор ничему.

Имате ли поруку за читаоце "Новости"?

- Желим људима да буду живи и здрави!

Треба се обраћати младим људима

ПЛАНИРАТЕ ли да представите песме на вечерима поезије?

- Ако буду звали људи, ето мене. Треба се обраћати људима који хоће да слушају, а таквих има. Младима поготову. Има, бре, добрих младих које још нису стари покварили. Не предајемо се, идемо даље, фурамо свој фазон, а они фурају свој. Све је јако проваљиво, све је јако просто код оног коме су ствари јасне. Ко неће да му ствари буду јасне, он их компликује. Скривање суштине, непрестана игра за душу човека.

Олгица је моје уземљење

КЊИГУ сте посветили супрузи Олгици, да ли вам је она највећа подршка у животу и каријери?

- Она је ту поред мене. Она је моје уземљење, а тешко је некад живети са мном. Коме ћу да је посветим него њој?

БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО:Амерички редитељ Пол Кампф и продуцент Драган Ивановић гости подкаста Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације