"НОВОСТИ" НА ДРУЖЕЊУ СА ГЛАВНИМ ГЛУМЦИМА МЈУЗИКЛА "ДОН ЖУАН": Свако може да се промени због љубави (ФОТО)

Француски композитор Феликс Греј написао је 2003. године музику и либрето за мјузикл “Дон Жуан”, направивши тако слободну адаптацију Молијерове класичне приче.

Фото: Алесандро Добићи

Најновија верзија овог, сад већ светски познатог мјузикла, настала је 2019-2020. године, од када је успешно извођен у Француској, Кини и Јужној Кореји, а у Канади је био најомиљенији - одиграно је 200 представа пред 350.000 гледалаца. Европску турнеју започеће управо у нашој земљи, 24. и 25. јануара 2026, у београдском Сава центру.

То је и био повод данашњег дружења са главним глумцима, нежном и насмејаном, плавокосом Францускињом Летицијом Карер (33) и њеним пет година старијим колегом, маркантним Италијаном Ђан Марком Скијаретијем.

Приликом адаптације мјузикла Греј је измислио лик Марије, да би Дон Жуану дао прилику за искупљење, и приказао га другачијим него што га знамо из дела Тирса де Молине и Молијера, те тако Карерова ступа на сцену. Питали смо је како би описала себе:

- Нисам оно што и моје улоге. Када ме људи описују кажу да сам врло позитивна, оптимиста и веома срећна. Имам много енергије, волим да доносим радост у свачији живот, генерално, и приватно и путем посла, и веома ми је важно да будем љубазна према људима. Кад год имам времена улажем га у лични раст, озбиљна сам али и забавна, налазим баланс и веома сам срећна у животу – не скидајући осмех каже нам лепа Францускиња.

Фото: Irina Duplevskaya

А вашу улогу у мјузиклу, Марију?

- Она је јака жена која се појављује након што Дон Жуан убије команданта. Иако је много чула о Дон Жуану, не зна ко је он и заљубљује се у њега одмах, на први поглед (и он у њу). Занимљиво је што је прича о еросу, смештена у прошла времена, 17. веку, а Марија је снажна жена која одабира своју љубав. Наиме, на почетку је у вези са Хафедом, ког ће заборавити истог трена када се појави Дон Жуан, те је у сржи представе и љубомора. Желим да верујем да се Дон Жуан променио, а порука мјузикла је да свако може да се промени због љубави. У свету у ком живимо потребни су нам љубав и нада, уметност, да одемо да погледамо представу, јер је превише тешко без тога. Ако то немамо у себи и за себе нећемо имати ни ни наду у бољи живот. Када смо наступали у Кини и Јужној Кореји, међу будистима, научили смо њихово веровање да одашиљање позитивности даје много заузврат.

Какав је осећај пропутовати свет са представом?

- Као да сте у веш машини. Свакодневно проживљавате невероватне ствари, мењате место боравка сваке недеље, публику, свакодневно живите љубав и смрт, интензивно је веома. Не представља ми проблем, али морате бити у доброј менталној кондицији да бисте могли да изнесете сва та путовања и промене, далеко од куће. Са „Дон Жуаном“ је другачије, пронашла сам своју другу породицу у овом тиму, када играмо заједно осећам се као да сам код куће. Од јануара 2024. наступамо заједно, нераздвојни смо на турнејама, доручкујемо, ручамо, одмарамо заједно, играмо. Када су добри људи у питању, као што је овде случај, створи се снажна веза међу њима. Веома сам блиска са Ђан Марком који је изразито пријатељски настројен према мени, захвална сам на томе што га познајем, као и цео тим.

Да ли су различите реакције публике?

- Да, рецимо Кинези су врло забавни, допада им се мјузикл па смо добили и поклоне од њих. Дивно је што свака публика дели исту, људску емоцију. Зато „Дон Жуан“ и може да игра у свим земљама, јер га свако разуме на исти начин.

Од малена живите свој посао?

- Да, са шест година сам почела да певам и наступам у позоришту, за мене је то концепт живота. Волим свој живот и не бих желела да га променим. Снимила сам и албум са својим песмама у Француској, направила мјузикл… Кроз свој посао учим, разоткривам различите културе и земље, помало и енглески (смех) и свакодневно кажем „хвала на томе, веома сам срећна“.

Задовољно изгледа и Ђан Марко Скијарети, док стрпљиво позира пред камерама, без трагова умора, иако су обоје непосредно пре нашег сусрета допутовали у Београд. Замолили смо га да нам открије тајну успеха овог мјузикла:

Фото: Irina Duplevskaya

- Тајна је у комбинацији одличне музике написане од стране Феликса Греја, приче које се изводи на бини и снаге и лепоте плеса. Одличан бленд, све је савршено помешано заједно, у два и по сата трајања.

Када сте се први пут сусрели са Молијеровим Дон Жуаном?

- У школи, као и са творцем овог лика, Тирсом де Молином. Од онда сам гледао неколико пута генијалног Моцартовог „Дон Ђованија“ у позоришту, који на крају „пушта“ главног јунака да потоне у пакао без могућности за искупљење, тако да сам знао много о свом лику пре но што сам добио улогу.

Сада се, пак, заљубљује, шта се тад мења?

- Постаје потпуно друга личност у другом делу представе. Управо та разлика између прва два чина чини лик тако снажним и причу толико лепом за причање. Љубав га је променила, драматично и заувек.

Верујете ли да је то изводљиво и у стварном животу?

- Наравно, а уз то верујем да је могуће да вам љубав буде основа живота.

Како бисте волели да публика доживи Дон Жуана?

- Волео бих само да дођу на представу, уживају у енергији шоуа, побегну од стварног света на неколико сати и уживају у дивном извођењу сачињеном од страсти, душе, прелепог плеса и музике.

Foto: Фото: Алесандро Добићи

POGLEDAJ GALERIJU

Имате и играчке деонице у представи?

- Да, играм фламенко, који је душа Шпаније, а ми дочаравамо људима оригинални шпански лик. Снажни однос између Дон Жуана и фламенка је очигледан на сцени. Сваки пут када играчи заврше наступ у мјузиклу потпуно су „исцеђени“, јер дају све од себе на сцени.

Да ли вам је тешко да певате и играте у исто време? Тренирате ли да бисте све то могли?

- Јесте, али то чини ово путовање занимљивим. Тренинг је део моје свакодневне рутине, посебно када наступам, физичка активност ме загреје пре наступа. Трудим се да сам у доброј форми и да се здраво храним да бих могао да изнесем улогу како би требало.

С тим у вези, оставили наше љубазне саговорнике да се окрепе домаћим специјалитетима пре но што крену у обилазак Београда. Неће имати много времена, само дан, јер потом путују даље, али жеља им је да обиђу Музеј Николе Тесле и реке. За разлику од Летиције, Ђан Марко је већ једном био у нашој престоници, са мјузиклом „Нотр Дам де Париз“. Каже да му се свидео град мада није стигао да види много више од самог центра, због „густог“ распореда. Но, допали су му се људи и интереакција публике која расте све време током извођења представе и поручује да једва чека да долази чешће и открива више о нама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације