РЕВОЛУЦИОНАР БЕЗ РЕВОЛУЦИЈЕ: Публициста Душан Весић одговорио на критике Џонија Штулића

РОК новинар и публициста Душан Весић осврнуо се коментаром на оглашавање легендарног Бранимира Џонија Штулића, поводом његове књиге "Бунт деце социјализма" у којој је написао да је вођа "Азре" успео јер је био подобан.

Фото П. Милошевић

Весић тврди да у књизи нигде не пише да је Бранимир Штулић, у то време рок музичар настањен у Загребу, "успео зато што је био подобан".

- Напротив, тамо пише да је успео зато што је био талентован, зато што је писао за то време необично оригиналне песме и зато што је његов бенд "Азра" донео на југословенске позорнице једну сасвим нову енергију - наводи Весић.

- Међутим, књига говори и о сталним Штулићевим покушајима да се наметне у јавности као уметник чији је и лични и уметнички интегритет непрекидно био угрожен због тога што је, наводно, у својим стиховима "жестоко критиковао режим". У тим покушајима донекле је и успео, те је публика и сама почела да верује да је реч о својеврсном "прогоњеном револуционару", који је увек на корак од "хапшења" јер је, наводно "неподобан".

Џони Штулић, Фото Каменко Пајић

Весић нам вели да је он само покушао да објасни да Бранимир Штулић није био "неподобан". Дао је неколико аргумената за то. Најпре, у тим стиховима није било ничег што би провоцирало режим; ако је неко провоцирао режим, то су били љубљански "Панкрти". Од Џонија ниједном није било тражено да мења стихове, нити му је нека песма уклоњена са албума, док је велика већина осталих бендова те генерације непрекидно била под притиском цензуре локалних уредника. Ниједном, дакле. То је главни и необориви аргумент.

- Ипак, да би било јасније, навео сам још и то да је било немогуће да би био "хапшен", самим тим што се забављао са ћерком Владимира Бакарића - вели Весић. - Ако ништа друго, не може бити сумње да би га она сачувала. Међутим, у времену о којем говоримо, Служба државне безбедности не би допустила да се ћерка најмоћнијег човека у Хрватској забавља са "антидржавним елементом". Другим речима, да је Штулић иједног часа био "неподобан", био би одстрањен из Бакарићевог окружења без оклевања. Ко је живео у том времену, зна шта говорим. Такође, тада се јако гледало из какве си куће, а Штулић је био из "добре куће" (дете официра ЈНА). Кад су му погледали досије, нашли су и да је походио радне акције, а то "неподобна омладина" није радила. К томе, није му "паковано" него је сам изјављивао да је марксиста. Ако ставимо руку на срце, чућемо по откуцајима да то баш и не личи на каријеру "антидржавног елемента". Врана врани очи не вади.

Касније је, додаје Весић, Штулић измишљао да "неки људи долазе у два ујутру по њега и одводе га на непозната места" и никад то ничим није документовао. Ломио је хотеле тражећи скривене микрофоне и никад ништа није нашао:

- Ми смо веровали да је параноичан, а он је можда само играо улогу "прогоњеног револуционара". Није ми била намера да угрожавам Штулићев тешко стечени имиџ револуционара без револуције. Бавио сам се тиме искључиво зато што је то важно место у југословенској култури и хтео сам само да кажем како је заиста било. Ону пак тврдњу да је "Азра" направила нови талас, а да сама то није била, не могу да коментаришем. Следећи ниво те реченице гласи: "Земља је равна плоча".

Препоручујемо

Познати

2 3

ДОБРО ЈЕ ДА НЕМА РОКА, УМРО БИ ОД ШОКА: Џонију Штулићу се није свидела књига Душана Весића "Бунт деце социјализма"

06. 12. 2020. у 00:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације