ЈА САМ ЈА, ЈЕРЕМИЈА (4): Силвана, Брена и Цеца су краљице естраде

СВАКУ своју песму Предраг Живковић Тозовац је проживео и уткао у њу део себе. Ако би певао о селу, у глави би имао слике шумадијских сокака, кућа и улица.

Фото: Архива/ТРАДИЦИЈА Снежана, Мерима, Лепа, Мирослав, Цуне и Тозовац

Памтио је овце, ливаде, први мирис покошене траве који је осетио код фамилије његове мајке Будимке, у њеном селу о којем је испевао песму. Одлично се сећао Краљева, Ибра, првих игранки, пубертета, првог заљубљивања...

Круну успеха на естради донеле су му две победе на "Песми лета", путујећем летњем фестивалу који се одвијао у градовима широм некадашње СФРЈ. Са песмом "Мирјана" победио је гласовима публике у 29 градова. Са композицијом "Очи једне жене" борио се за прво место са једним сјајним севдалијом, Сафетом Исовићем, и победила је Тозина песма.

 - Мерима Његомир, Снежана Ђуришић, Лепа Лукић, Мирослав Илић, Оливера Катарина, то су непролазне вредности - испричао је Тозовац у једном интервјуу. - Баш ме је синоћ звала Оливера, присећали смо се непролазних "Скупљача перја". Били смо заједно на том снимању, у тој кафани у Панчеву. Мени је то још у ушима. То је једини пут када сам Бати Живојиновићу дао чисту десетку за глуму. То је маестрално урадио. Јер често су ме глумци звали да им дајем оцену. Не знам зашто мене, али тако је било. Сећам се да ме до самог краја Бата Стојковић молио да увек долазим кад игра "Професионалца". Значило му је сваки пут да му кажем како је одиграо.

Волели су људи и чувени трио Тоза-Цуне-Лепа. Он је говорио да је добро што су све троје увек били различити и остали до краја такви и доследни. А на чувено питање да ли има новог Тозовца одговарао је да нема и да не треба да буде новог Тозовца, већ клинци треба да нађу свој правац и стил, да пронађу Тозовца у себи, јер бити Тоза је заправо "душа и начин на који износиш песму". Наглашавао је и да је на крају само једно битно. Таленат је дар, а све остало је вежба и упоран рад.

Када је деведесетих, са распадом Југославије, нашом музичком сценом завладао турбо-фолк, Тозовац је то доживео као неки рат против српске изворне музике. Џихад је, објашњавао је, свети муслимански рат, а турбо-џихад има намеру да се сатре и затре српска музика.

 - Пре неколико година летовао сам у Грчкој, на Скијатосу - испричао је тада Тозовац. - Био сам скамењен кад сам чуо шта се у холу њиховог хотела пушта. То није била турска музика, она је чиста, песме као "Хатиџе" и "Џемиле" имају дивне хармоније и мелодије. Оно што сам чуо био је збир ничега. Ту нема музике, то је заурлавање. За то су криви произвођачи тих песама, они који то снимају и певачи који певају, они су славни носиоци тог зла.

По Тозовчевом мишљењу, краљице естраде су Силвана Арменулић, Лепа Брена и Цеца Ражнатовић. Сматрао је да је Брена Силванина наследница, док је најмлађа краљица естраде Цеца, те да ниједна није близу ње.

 - Можда би могла са Цецом да се такмичи Драгана Мирковић, али Драгана пева нешто потпуно другачије - објаснио је једном приликом Тозовац. - Ја Драгану зовем српска Шемса Суљаковић. Цецу не бих поредио ни са једном. Она је један фини славуј из Житорађе. Апсолутно лепа, доминантна, елегантна. Има свој сопствени стил, воле је млади, има песме које код младих лако улазе у уши. Поносим се њом.

Велики уметник је увек истицао да је народна песма важна ствар, као и да је била важна и током претходних 500 година:

 - Није џабе народни певач рекао "да не бјеше пјесме и гусала, еј, Србијо, Турском би се звала". Тврдим да сваки музичар са тла Србије добро пева руске песме, уме да свира мађарске, полку... А не верујем да један Словенац уме да одсвира шумадијско коло, Мађар севдалинку "Стаде се цвеће росом китити". Није да неће, већ стварно не осећају и не умеју. Па, није ли Брена постала Брена певајући о Чачку и Морави? Мирослав Илић има највећи хит "Ој Мораво, тија реко", а не како мисли "Поздрави је, поздрави" и друге тралалајке које пева са женама по стадионима. Нит је он за те песме, нит су оне за његе. Он има пребогати моравски глас и не треба да се клони песама попут "Волео сам девојку из града". 

БОЈА ГЛАСА МИ ЈЕ ЛИЧНА КАРТА
- НИЈЕ кафана као некад, музички поготово није - изјавио је једном приликом Тозовац. - Данас свира бенд у ћошку и нико их не гледа. Људи су се отуђили. Зато им више није битно ко их забавља, ко им поправља душу. А ја сам је поправљао многима, то ми је била мисија и никад ми није било тешко. Знао сам да најтужнију кафанску сцену претворим у славље, у општу радост. Али то није само питање талента. Знао сам да својим песмама подигнем људе. И данас се на те исте песме дижу од стола. То ми је најдраже, јер човек за живота мора да има хитове, мора да има неку личну карту, а мислим да је моја лична карта управо боја мог гласа.

Препоручујемо

Познати

0 1

ЈА САМ ЈА, ЈЕРЕМИЈА (3): Освајао сам жене, саме су наваљивале

13. 04. 2021. у 10:17

Познати

0 0

НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОМИРИ СА ГУБИТКОМ: Тозовчева супруга Мима сваки дан обилази његов гроб!

12. 04. 2021. у 08:25

Познати

1 3

ЈА САМ ЈА, ЈЕРЕМИЈА (2): Крстић - четник или солунски борац?

12. 04. 2021. у 09:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације