Фудбал

ЧЕСТИТАЛИ ПРЕ ДАРКОВОГ ПЕНАЛА: Дан када је Звезда покорила Европу

Ђ. САМОИЛОВИЋ

29. 05. 2021. у 08:30

ТОГ дана, 29. маја у Барију, на стадиону "Свети Никола", снови једне генерације су простим потезом копачке постали јава.

ЧЕСТИТАЛИ ПРЕ ДАРКОВОГ ПЕНАЛА: Дан када је Звезда покорила Европу

"Деца раја са Маракане", како фудбалере Црвене звезде назваше извештачи "Вечерњих новости" из италијанског града на Јадрану, бацила су читав континент под ноге, написаше новинари југословенског листа "Спорт", и учинила оно што пре, а ни после њих, а да се назвао Југословеном, Србином, Хрватом, Македонцем, како год вам је лакше, нико није - постали су шампиони Европе у фудбалу.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - МАРСЕЉ 5:3 ПЕНАЛИМА (0:0)

СТАДИОН: "Свети Никола" у Барију. Гледалаца: 55.000 Судија: Ланезе. Пенали: Просинечки - 1:0, Аморос - Стојановић брани, Бинић - 2:0, Касони - 2:1, Белодедић - 3:1, Папен - 3:2, Михајловић - 4:2, Мозер - 4:3, Панчев - 5:3.
Ц. ЗВЕЗДА: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (од 85. Стошић), Бинић.
МАРСЕЉ: Олмета, Аморос, Ди Меко (од 111. Стојковић), Боли, Мозер, Жермен, Казони, Водл, Папен, Пеле, Фурние (од 75. Веркриз).

Од тада, па до данас, прошло је тачно 10.958 дана, 30 година или три пуне деценије, свеједно, али гравура на "клемпавој" амфори од сребра, са натписом Црвена звезда 1991, не бледи. Баш као ни сећања двојице јунака највећег подвига у историји домаћег фудбала, Миодрага Белодедића и Дарка Панчева, који су се у разговору, за "Новости", присетили најрадоснијих тренутака у каријери.

- Шта да кажем, шта да кажем, уфф - храпавим гласом се јавља Белодедић, не сумњамо са осмехом на лицу када му поменусмо финалну утакмицу са Олимпиком из Марсеља - Многе ствари сам заборавио, али у глави су ми почетак и крај утакмице. Емоције које су ме обузеле после Дарковог пенала. Али није само његов ударац био драматичан, већ сваки са беле тачке. Они су промашили први пенал и онда смо имали наду да ако дамо сваки имамо победу, то нам је дало самопоуздање. Сећам се и када је њихов последњи извођач Мозер дао гол, вратио се ту до нас и честита нам, пружа руку. "Конграчулешјн, конграчулејшн" (честитам на енглеском прим. аут), а ми гледамо у чуду шта нам овај даје руку, треба још Дарко да шутне.

А како је било Панчеву, пре извођења најбитнијег пенала у Звездиној историји када се нашао очи у очи са Паскалом Олметом?

- Знате, као да стављате тачку на завршетак писменог задатка. Док сам ишао ка лопти, било ме је мало страх, у себи сам молио Бога само да не промашим. Али, све је то нормално, концентрисао сам се на пенал и то је то. Толико сам био оптерећен постизањем тог гола тако да после тога нисам размишљао, само сам подигао руке, видео сам Дику у близини и један другом смо скочили у наручје. После тога се не сећам, сви су нас загрлили и кренули да скачу на нас, кренула је општа радост, нисам уопште могао да размишљам - прича нам човек који је заувек позлатио белу тачку подно северне трибине баријевског здања.

АРНАУТОВИЋ, ГОБЕЉИЋ, КАНГА

ДРАГОВИЋ је стигао, вероватно ће и Коларов, а генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић је причао и о Марку Арнаутовићу.

- Разговарамо, има још доста ствари да се поклопи, радимо на томе - рекао је Терзић и наговестио да ће Марко Гобељић и Гелор Канга бити кажњени због неспортског понашања на финалу Купа против Партизана.

Све што је претходило поменутом финалу, такође је био својеврстан изазов, пошто су црвено-бели првотимци седам дана раније отишли у Бари. Карантински дани су пролазили споро.

- Тај дан када смо увече стигли, били смо на вечери и вратили се у бунгалове. У једном тренутку, гаси се телевизор. Неки су се побунили шта како, изашли да питају и кажу нам да је управа угасила да можемо да спавамо. Било је приче са тренером, директором Џајићем, други дан су нас позвали на састанак. Њих двојица су нас мало критиковала, ко се побунио, како и зашто, па знамо да угасимо телевизор, кажемо ми. Ја сам изашао напоље и сећам се да ми је Џајић рекао: "И ти Румун, шта си се бунио, послаћу те за Румунију ако нећеш да слушаш" (смех). Мислим се, Џајо, ја сам Румун у Србији, а Србин у Румунији (смех), каже Белодедић.

Међутим, шта тек рећи за све оно што се издешавало после Барија? У ноћи финала, после завршене пенал серије, према писањима "Новости" из тог доба, 200.000 људи је било на улицама Београда. Па онда дочек, дефиле у аутобусу од Сурчина до Аутокоманде.

- Старији су причали да је тако последњи пут дочекан само Тито када је пролазио улицама Београда. Од слетања на аеродром и уласка у аутобус, иза и испред нас је било неколико полицијских мотора и аута. Са стране су стајали људи, махали нам, то је било нешто прелепо да се доживи а улице празне, буквално је цео град због нас био затворен - присећа се скопска Кобра. - Иначе, увек нам је драго сада када се сакупимо, видимо, евоцирамо успомене. Дуго времена смо живели заједно, па више смо спавали заједно у хотелима него са женама и девојкама.

Читаву ту шампионску сезону тешко је уопште описати и срочити нешто о њој. Почев од мршавог издања против Грасхоперса у првом мечу, па све до аутогола Бајерновог дефанзивца Клауса Аугенталера, који сам по себи заслужује део у уџбенику за физику, некако је тихо провејавала идеја о подизању "ушатог".

- Џаја нас је стално храбрио и после Ренџерса нам је рекао, идемо у финале. И када смо извукли Бајерн на жребу, он нам је рекао да сигурно добијамо прву утакмицу у Минхену и да ћемо се борити за трофеј. Тако је и било, сад да ли је он знао или је само рекао да нас мотивише... - оставља то питање отвореним Чика Миле.

А за закључак ове приче, питамо Звездиног јунака Дарка да ли је икада више био на месту које му је заувек обележило каријеру?

- Свети Никола је наш велики православни светац, и он нам је мало помогао. Нисам више никад био тамо, чак и када сам играо у Италији, али није ми жао... Не морам да идем, били смо када је требало, вратили се са успехом и то је било довољно. Сада нека га неко други освоји - истиче Панчев, док Белодедић додаје да би то само био почетак једне бајке из чијих је корица рат отргао можда и још сјајније странице - Звезда је била велики тим и да није било тог рата, била би као Реал. Била би присутна у најјачим такмичењима, штета.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку