НАШ ДУЦА, РОЂЕНИ ПОБЕДНИК Влаховић и као дете имао лидерску црту
ТАМО одакле је све кренуло, понос провејава на сваком кораку.
"Њихов мали Дуца" је успео, винуо се у бели свет и корацима од седам миља оставља трагове на фудбалском рељефу. Зато и не чуди што зидове тренинг балона ФК Алтина красе слике баш Душана Влаховића. Наравно, ту си и остали продукти земунске школе фудбала, али посебно место заузимају фотографије најскупљег српског фудбалера свих времена. Једна из Фиорентине, друга са потписа за Јувентус, трећа у којој слави првенац у дресу торинских црно-белих... Све је ту, сваки тренутак Влаховићевог фудбалског бума, овековечен је на месту где је почео да котрља лопту.
Од тада, прошло је много година. Деце на терену, у тренутку посете репортера "Новости", није било. Каже први човек ФК Алтина Небојша Пејовић, у школи су, доћи ће по подне. А, док се на вештачкој трави земунске школице фудбала не појави неки нови Влаховић, зашто се не бисмо присетили првих фудбалских корака овог оригиналног, који из дана у дан пуни ступце светске штампе и из недеље у недељу одушевљава поклонике најлепше игре. За то, бољих саговорника од Пејовића, као и Драгана Перишића, једног од првих Душанових тренера, нема.
- Поносан сам, како нисам, када видим шта је све урадио - говори Перишић, а сличан резон примењује и Пејовић:
- Пуно ми је срце, драго ми је.
Кроз разговор са тренером и челником ФК Алтина о зачецима Влаховићеве каријере у овом клубу од 2007. реч карактер понављала се готово у свакој изјави. Баш због тог карактера, како кажу Пејовић и Перишић, Душан је постао то што јесте. И како кажу, тек ће да буде.
- Сећам се, прва генерација коју сам водио као тренер, била је она у којој је био Душан, нисам ни знао ко је био Влаховић, иако је већ тада доста људи причало о њему. Посебно ми је специфична утакмица са Црвеном звездом на "Маракани", где би се доста деце уплашило тог амбијента. Међутим, он се већ на центру приликом извођења лопте окренуо према саиграчима и узвикнуо "Идемо, бре, да победимо". И остали момци су га испратили, иако је Душан био млађи од њих годину дана. Та невероватна енергија и лидерска црта, видела се и у раној младости - каже Перишић.
ТРЕНЕРУ, ВРАТИТЕ МИ "ДЕВЕТКУ"
ОТКАКО је кренуо да игра фудбал, Влаховић је био шпиц. Иако је знао да се нађе саиграчима на било којем квадрату терена, противнички шеснаестерац му је био одувек омиљена локација. О томе сведочи и једна занимљива анегдота из млађих категорија везана за број на дресу.
- То су неке ствари које су мени остале упечатљиве. Ја сам хтео у једном тренутку да му дам десетку, он је носи на једној утакмици. После каже, тренеру, молим вас вратите ми деветку. Каже ми после и Небојша: "Перке, ма каква црна десетка, Дуца је број девет. Он је тај који је близу гола, који хоће да буде ударна игла" - каже нам Драган Перишић.
Одмах је људима из земунског клуба било јасно да у својим редовима имају, што би Американци рекли, генерацијски таленат.
- Са ове временске дистанце, не могу да кажем да ли је за месец или седам дана одскочио, али било је брзо. Сву децу која се појаве, а то је предшколски узраст, кренеш полако да одвајаш и видиш ко је какав, од физичких до психичких могућности. Врло брзо је било приметнно да Душан не припада тој групи и пребачен је да тренира са старијом генерацијом. Он је био дете које има карактер, и воли фудбал, имао је вољу, жељу... По томе се није издвајао од осталих, али кад их поделиш и видиш да играју, онда се јасно видела разлика. Увек је био насмејан, ведар, живахан - додаје Пејовић.
Без урођене жеље да се издваја, Влаховић је то нехотице чинио. Сваким потезом на терену у млађим категоријама, стварао је магнетно поље око себе и увлачио све около.
- Постоје нека деца који су рођени победници и наша улога је била само да их усмеравамо и да им усадимо дисциплину. Душан је био баш такав, није желео да привлачи пажњу на себе, али је по природи био харизматичан. Ми одемо на припреме, играмо тенис, кошарку, он у свему сјајан. У његовој соби на припремама, увек је било највише људи, као магнет је привлачио све око себе и увек се око њега нешто дешавало. Сећам се и дебија за Партизан, он улази и иде на корнер не да учествује, већ да да гол. Исто тако у првој утакмици за Јувентус, ма то се видело да иде на гол - објашњава нам Перишић.
На тренинзима, као и данас. Фокусиран и жељан игре, само да се игра фудбал.
- Знам да ће звучати као фраза, али Душан се никада није штедео. Ми чувамо резултат, он се у надокнади врати и помогне одбрани, никада није помислио да не склони ногу. Нон-стоп је висио на терену, пошто је 2000. годиште, а тренирао са 1999., пита ме, пошто су били везани тренинзи: "Тренеру, је'л могу да останем на тренингу и са 2000?". Ја кажем, ма можеш Дуцо, никакав проблем... Никада није закаснио на тренинг, страст према фудбалу видела му се у погледу. Било је дана и када га неће, када не да гол, када направи потез више, али никада нисам могао да кажем: "Дуцо, ниси се залагао" - открива нам Пејовић, један од првих Влаховићевих фудбалских тренера.
Редовну утакмицу ни да прескочи. А ни оних "ванредних" се није прибојавао.
- Одувек су се издвајали Душанов карактер и таленат. Ево можда занимљива анегдота, на једном турниру у Војводини, исти турнир за 1999. и 2000. годиште. Играо се "фудбал седам" и терен је онако био попреко подељен. И онда када се не поклопи термин утакмице, одигра једну за 1999., па онда полувреме за 2000. Волео је и живео за фудбал - додаје Пејовић.
Ни исцрпна путовања преко целе Европе у младости нису успевала да "убију" Душанов ентузијазам.
- Ишли смо на турнир у Валенсију, вратили смо се увече из Шпаније, а генерација 1999. је била на једном Купу у Кладову. И, мајка га покупи овде код клуба из аутобуса, отишао је кући. Ујутру сам отишао код њих испред зграде у седам ујутру, мајка Гоца га је извела, "ставила" у кола и право у Кладово. Играш јуче у Валенсији возиш се 2.000 километара, а већ данас си у Кладову. Није му било напорно, због тога што толико воли фудбал - испричао је Пејовић.
ЗНАЛИ ГА У ТОРИНУ КАО ДЕЧАКА
ПРЕМА речима Перишића, скаути Торина имали су увид у способности Влаховића још док је био у Алтини. И како судбина то налаже, српски шпиц је завршио у граду подно Алпа, али у другим бојама и знатно већем клубу из тог града.
- Имао сам прилике да са још три тренера из Алтине, одем у Торино на једну едукацију. Провели смо тамо седам дана, причали смо са њиховим људима, учили и у фудбалском клубу Торино су већ тада знали за Душана. Сећам се када смо почели да разговарамо са њиховим координаторима и директорима, они су били упознати са именима бројне српске деце, а међу њима је био Влаховић - каже Перишић.
РАЧИЋ, АЏИЋ, КОВАЧ...
НИЈЕ само Душан Влаховић продукт Алтинине фудбалске школе. Кроз дрил ове земунске школе фудбала, прошли су и још неки истакнути фудбалери познати домаћој јавности.
- Урош Рачић је на пример ту био три године, затим Лука Аџић као и Стефан Ковач. Сви они су прошли кроз нашу школу, "фабрика" ради - каже Пејовић, али "скрива" име будућег Влаховића - Још је рано рећи и издвајати било кога.
БОНУС ВИДЕО - Пет највећих трансфера српског фудбала
Препоручујемо
ВОЈВОДИНА ПРОМАШИЛА ДВА ПЕНАЛА ПА СЛАВИЛА: Радник изненадио Спартак у Суботици
14. 02. 2022. у 17:56
ФИФА ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Прекинути меч Бразил - Аргентина мора да се одигра
14. 02. 2022. у 17:26
ЗАСТРАШУЈУЋЕ! Загубио је добитни тикет, а када је пронашао оног ко га је "подигао" запалио му је кућу (ВИДЕО)
"Кладионичарске приче" Милана Ђурице су видео-пројекат компаније Новости намењен свим љубитељима спортског клађења који могу да уживају у занимљивим причама најпознатијег српског типстера и његових гостију.
28. 12. 2024. у 10:05
ТОНИ КРОС ЖЕСТОКО ПОНИЗИО ЛУКУ МОДРИЋА: Хрват ово никако није очекивао
Баш овим насловом један од најчитанијих хрватских дневних листова обавештава тамошњу јавност шта се догодило.
26. 12. 2024. у 19:38
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)