Фудбал

ОНИ СУ МУ БИЛИ СВЕ: Синиша Михајловић је умро, а до последњег даха живео је за њих - Аријана и деца, "Михини анђели"

Дарко Николић

16. 12. 2022. у 15:49

"СИНИША Михајловић је умро". Као најновија вест проширила се та тужна информација широм планете. Сви који су Миху знали, било годинама или само површно, знали су шта му је најбитније у животу. Не фудбал, већ породица.

ОНИ СУ МУ БИЛИ СВЕ: Синиша Михајловић је умро, а до последњег даха живео је за њих - Аријана и деца, Михини анђели

Синиша Михајловић - породица

Синиша Михајловић се, током играчке каријере у Серији А, у коју је стигао после европске и светске титуле са Црвеном звездом, оженио са познатом италијанском водитељком Аријаном Рапаћони.

Њих двоје су у браку добили петоро деце.

Грађански брак су 1996. године склопили у Риму, а 2005. године венчали су се и у манастиру у Сремским Карловцима. На позивницама за венчање написали су да не желе поклоне, већ да уместо тога сви који намеравају да им нешто дарују помогну Дому за незбринуту децу Дечје село у Сремским Карловцима.

Аријана и Синиша добили су ћерке Викторију и Вирџинију, као и синове Мирослава, Душана и Николаса.

Синиша Михајловић је касније признао и ванбрачног сина Марка, али је и поред тог "младалачког излета" у ванбрачне воде - Аријана била и остала његова најсветлија звезда у животу. Њој се, као и деци коју је с њом добио, посветио до свог последњег даха.

View this post on Instagram

A post shared by Arianna Rapaccioni Mihajlovic (@ariannamihajlovic)

Синиша Михајловић - биографија

Рођен 20. фебруара 1969. у Вуковару, Синиша Михајловић је фудбалску каријеру почео као лево крило, да би преласком у Италију био прекомандован у одбрану, где је играо до краја играчке каријере.

Прво је наступао за Борово, потом за Војводину, а од 1990. до 1992. за Црвену звезду, с којом је освојио Куп шампиона и Интерконтинентални куп.

Прешао је потом у Серију А, где је носио дресове Роме (две сезоне), Сампдорије (четири), Лација (шест) и Интера (две).

За репрезентацију Југославије Михајловић је одиграо 63 утакмице и постигао 10 голова, а учествовао је и на Светском првенству 1998. и Европском првенству 2000.

Познат је као један од најбољих извођача слободних удараца у свету (он и Ђузепе Сињори су једини играчи који су у Серији А постигли три поготка на једној утакмици из слободних удараца), а такође држи рекорд по броју постигнутих голова из слободних удараца у италијанском првенству заједно са Андреом Пирлом (28).

После завршетка играчке каријере радио је као помоћни тренер у Интеру до 2008. и у том периоду освојио још две титуле првака као и један трофеј суперкупа Италије. Поред Интера је био и тренер Катаније, Фјорентине, фудбалске репрезентације Србије, Сампдорије, Милана, Торина и Спортинга из Лисабона, а у Болоњи је био двапут. Последњи пут од 2019, тачно десет година након што је први пут напустио тај клуб.