СВЕТСКИ ШАМПИОНИ ИЗ 2006. САДА ТРЕНЕРИ: Неке гледамо и у Серији А ове сезоне

ТРЕНЕРСКИ посао привукао је већину фудбалера који су били прваци света са Италијом 2006. године, њих чак 13 са тог Мундијала је изабрало професију која доноси и срећу и стрес. Некада су као велики другари доживели звездане тренутке у дресу "азура", водили битке на клупском нивоу, а сада са клупе покушавају да богато играчко искуство пренесу својим пуленима.

Фото: EPA-EFE/Andy Rain

Права је реткост да толико бивших саиграча, који су заједно делили свлачионицу, копачке замени за ципеле и одело, а много њих је већ имало прилике да води тимове из Серије А. Последњи који је ушао у ту дружину, и преузео екипу из елитног италијанског ранга је Данијеле де Роси. Заменио је некадашњи ас Роме на клупи вољеног клуба великог Жозеа Муриња, а добио је шансу, иако иза себе нема богато тренерско искуство. Самостално је водио само Спал прошле сезоне, а чак ни у друголигашу није успео да скрпи целу сезону, пошто је потрајао тек осам месеци. Међутим, играчка легенда "вучице", упркос неискуству, успешно је пребродио ватрено крштење у суботу против Вероне (2:1) у лиги, уз овације са трибина чувеног "Олимпика".

Већ за викенд Де Росија очекује окршај са човеком коме је некада на терену намештао шансе у дресу Италије, десет година старијим Филипом Инзагијем, стратегом Салернитане. Недавно се појавио и одломак из аутобиографије, како је голгетер Пипо постао тренер много раније него што се надао. Наиме, у лето 2012, Милан је остао без већине ветерана из златне генерације, Несте, Седорфа, Пирла... а на клупу је сео Масимилијано Алегри. Одлични центарфор је желео да остане у клубу како би помогао екипи у транзицији, без обзира на улогу. Рачунао је расни центарфор да би могао да постигне још четири гола и постане најбољи стрелац Серије А икада, али је Алегри решио да га одстрани. У Милану је почео да води тим до 17 година, али убрзо је доспео на клупу прве екипе. Задржао се тек годину дана, а од тад је битисао између првог и другог ранга, предводећи Венецију, Болоњу, Беневенто, Брешу и Ређану.

Трећи некадашњи ас "азура" на тренерској клупи у Серији А је такође центарфор, Алберто Ђилардино, стратег Ђенове. Сакупљао је знање прво као помоћни тренер четвртолигаша Резана, а по добијању профи-лиценце постао је и шеф струке. Потрајао је тек годину дана, а онда прешао у ривала Сијену у истом рангу. Обезбедио је промоцију у Серију Ц, али су му касније лоши резултати потписали отказ. Обрео се затим у Ђенови и то као тренер тима до 19 година у Примавери. Очајни резултати најјаче екипе приморали су управу да га баци у ватру, а прилику је добро искористио, "грифоне" је из Серије Б увео у највиши ранг и тренутно је Ђенова на средини табеле.

А највише клубова као тренер, променио је Ђенаро Гатузо. Некада борбени фудбалер средине терена, прави је номад, са чак осам тимова које водио за 11 година. Кренуо је из швајцарског Сиона, а делује да се коначно скрасио у Марсељу са којим му ове сезоне иде сасвим добро. Донедавно, у француској лиги био је и Фабио Гросо. Човек који је реализовао последњи пенал у финалу СП 2006. против Француске, више ће, како ствари стоје, памтити тренерско искуство по томе да су му хулигани разбили главу после једног меча, него по резултатима. У Лиону је потрајао тек два месеца, а највећи успех му је што је са Фрозинонеом био првак Серије Б. Ипак, челници клуба му нису указали поверење да води екипу и у Серији А.

Занимљиво, пре Гроса покрај аут-линије Фрозинонеа био је још један дефанзивац из те златне генерације, Алесандро Неста, који је сада на клупи Ређане. У Серији Б има друштво везисте Андрее Пирла који води Сампдорију, као наследник Дејана Станковића. Ранг ниже су још два некадашња одбрамбена играча, Масимо Одо у Спалу и Фабио Канаваро у Беневенту, коме је ово први европски клуб у каријери као тренера (водио је кинеске тимове Гуангџоу, Тијанџин, и у Арабији Наср).

Судбина је натурализованог Италијана Маура Каморанезија довела у регион бивше СФРЈ у једном тренутку тренерске каријере. Рођени Аргентинац водио је словеначку Табор Сежану и Марибор, после нижеразредних клубова у Мексику и Аргентини. Тренутно се бори се за пехар у првенству Малте са Флоријаном.

На крају, ту су потпуно и неуспешне каријере. Ђанлука Замброта се опробао у швајцарском Кјасу и индијском Делхију, био је помоћник Фабију Капелу у Ђангсуу, али од 2017, није прихватао нове послове. У Азији, Замброта је као помоћника имао најмање познатог члана златних Италијана, Симонеа Баронеа, који је недавно постао помоћик у Емполију, након вођења млађих категорија Јувентуса и Саусола. Голман Марко Амелија није успевао да направи успехе у Серији Д. Решио је да стисне "ресет", врати се учењу и стекне додатну лиценцу. Сада покушава да оживи каријери водећи тим Фрозинонеа до 19 година.

Тренери у покушају су били Марко Матераци, који је у последњој играчкој сезони у дресу индијског Ченајина био фудбалер и тренер, док је Анђело Перуци, био помоћник Чири Ферари у италијанској селекцији до 21 године (2010-2012), а потом га је пратио и у Сампдорији, где су потрајали тек 18 мечева. Очигледно му се није допала идеја да се задржава на клупи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације