Фудбал

ПРЕ МЕЧА СВЕ КУВА У МЕНИ: Занимљива исповест Карла Анчелотија

С. Р.

30. 05. 2024. у 12:12

ТРЕНЕР старог кова који се маскимално прилагодио модерним временима. Карло Анчелоти, стратег Реал Мадрида, често се може видети у општенијим варијантама. У ери када су млади окренути друштвеним мрежама, чини се да је Италијан остварио сјајну конекцију са њима.

ПРЕ МЕЧА СВЕ КУВА У МЕНИ: Занимљива исповест Карла Анчелотија

- Врло су скромни. Скромност је кључна. Освојили смо лигу ове сезоне, јер није било ега у свлачионици. Не знам шта ће бити сутра, али међу младим играчима нема љубоморе. А, мене виде као неког деку. Дон Карло, тако ме зову. Или Маестро. И то ми се стварно свиђа - каже Анчелоти.

Када га камера прикаже делује апсолутно хладнокрвно, али открива да је до првог судијског звиждука све супротно од тога.

- Имам много страсти према послу, али нисам опседнут. Много волим свој посао, раније као играч, сада као тренер, али нисам луд за њим. Смирен сам. То је чудно, с обзиром на то да сам пред утакмицу увек веома нервозан. Два-три сата пре меча се не осећам добро. Срце ми лудује, окупирају ме лоше мисли: "Играће маркацију, шта да радимо". Покушавам да заспим када останем сам, али не могу. А онда, истог тренутка када судија свирне за почетак, постајем смирен. Утакмица је напокон почела и више се не плашим. Од тог момента постајем оптимиста. Све ће бити добро. Баш чудна ствар... И мој притисак одједном долази на ниво 120 са 90. И било да утакмице иде добро или лоше по нас, имам потпуну самоконтролу - прича Карло.

Такав карактер наследио је од тате Ђузепеа.

- Мој отац је био исти такав. Врло смирен, тих, никада забринут, никада се није жалио. Био је фармер. Када сам имао шест година, нисмо имали новца уопште. За мене новац није битан, јер сам одрастао без њега. Никада нисам чуо оца или мајку да причају о томе. Никада нисам чуо било какво непоштовање унутар породице. Увек смо имали добру атмосферу у фамилији и поред силних проблема јер нисмо имали новца - констатује Анчелоти.

Што више вичете, мање чују

ИСПРИЧАО је Карло Анчелоти једну анегдоту када је био на клупи Јувентуса.

- Десио се у Јувентусу тренутак када је требало да путујемо, чекали смо у аутобусу, а Зидан је каснио. Рекао сам возачу: "Нећемо га више чекати, крени". Али, он се уплашио и није се померио. Онда је Паоло Монтеро изашао из аутобуса и тражио да прича са мном. Рекао сам му: "Хајде да кренемо, па ћемо причати". А, он ми је узвратио: "Не разумете, ми без Зидана нећемо стићи нигде". То је тренутак када помислите: "Ок, ово ми је било потребно да чујем". И чекали смо. Да ли мислите да ће вас људи боље чути ако вичете? Не. Што више вичете, мање ће да вас чују", каже Анчелоти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације