НЕ ВОЛЕ ГА УКРАЈИНЦИ, НЕ ПОДНОСЕ ГА РУСИ, А ОН... Нови председник Пољске је - чувени фудбалски хулиган?!

Не воле га многи Украјинци, али не воле га ни многи Руси. Бивши је фудбалски навијач. И то, изгледа, учесник једне од најчувенијих масовних туча. А сада је постао председник Пољске.

FOTO: Tanjug/AP

Карол Навроцки, новоизабрани председник Пољске, повезан је са навијачким активностима везаним за фудбалски клуб Лехија Гдањск, укључујући учешће у озлоглашеној тучи 2009. године. 

FOTO: Tanjug/AP

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Током интервјуа са Славомиром Ментзеном, Навроцки није негирао своје учешће у овој тучи, а сама физичка разрачунавања навијача (по "пољском принципу" - ван градских средина, само коришћењем руку и ногу) описивао је као „часне мушке борбе“ или „спортске активности“. Ово је изазвало контроверзе, посебно јер је у то време био запослен у Институту за национално сећање (ИПН). 

Карол Навроцки / FOTO: Tanjug/AP

Према извештајима, у поменутој масовној тучи су учествовали и појединци са криминалним досијеима, укључујући оне осуђене за тешка кривична дела као што су убиство, трговина дрогом и учешће у организованим криминалним групама. На пример, поред Навроцког, на страни Лехије борили су се појединци попут Олгиерда Л., оптуженог за подстрекавање на паљевину и трговину оружјем, и Даниела У. („Дзидек“), осуђеног за брутално убиство мачетом. Са друге стране, навијачи Леха Познањ, укључујући групу „Yоунг Фреакс“ и савезнике из Арке Гдиње, такође су имали чланове са криминалним активностима.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Медији, укључујући портале као што су Wиртуална Полска, Онет и ТВН24, известили су да је Навроцки био повезан са навијачком групом Лехије, а неки извори тврде да има тетоваже које указују на припадност овој групи, иако је његов тим касније негирао да је уклањао тетоваже ради побољшања јавног имиџа. Међутим, портпарол Окружног тужилаштва у Познању, Лукаш Ваврзињак, изјавио је да име Карола Навроцког не фигурира у званичним документима везаним за ову тучу, нити у другим случајевима које је истражила тужилаштво у Познању. Иако је 78 особа оптужено за учешће у овој борби, углавном навијачи Леха, неки учесници, укључујући Навроцког, остали су означени као „неидентификоване особе“ у истрази.

Навроцки је такође био повезан са другим контроверзним личностима из навијачког миљеа, попут Патрика Масијака, осуђеног криминалца и ММА борца, оптуженог за учешће у организованој криминалној групи и подвођење. Ова веза је додатно појачала критике током његове кампање. Ипак, Навроцки је бранио своје учешће у овим догађајима, тврдећи да су биле део „фер такмичења“ и да су биле вођене „снагом срца и мишића“. Овај став је изазвао поделу у јавности, при чему су неки сматрали да његова навијачка прошлост показује снагу и мушкост, док су други то видели као компромитујуће за кандидата за председника.

Важно је напоменути да, иако су медијски извештаји и постови на платформи Икс "потврдили Навроцкијево учешће у тучи 2009. године", званични судски документи нису експлицитно повезали његово име са овим догађајем, али исто тако, треба имати на уму да готово половину учесника те туче суд и није утврдио. 

Не воле га многи Украјинци, али не воле га ни многи Руси!

Како истиче руска новинска агенција РИА Новости, ево неколико ствари које су Русима "запале" за око из досадашњег јавног понашања Навроцког:

Нагласио је да Украјина, која није у стању да плати за бруталне злочине из прошлости, не може бити део међународних савеза.

У априлу је изјавио да је дубоко разочаран (председником Украјина) Зеленским, који је потценио огромне напоре Пољака у помагању Кијеву.

Током предизборне кампање изјавио је да је спреман да седне за преговарачки сто са Путином.

Навроцког тражи руско Министарство унутрашњих послова поводом случаја уништавања и оштећења споменика совјетским војницима, којим се бавио као директор Института националног сећања.

Карол Навроцки / FOTO: Tanjug/AP

Ко је, заправо, Карол Навроцки, нови председник Пољске?

Конзервативац Карол Навроцки, историчар, рођен је 1983. године у Гдањску где је и дипломирао историју, а пре него што је постао директор Института за национално сећање, био је директор Музеја Другог светског рата у Гдањску.

Током кампање он је неговао је имиџ "опасног" момка и често објављивао видео снимке себе на стрелиштима и у боксерским ринговима, за разлику од његовог либералног противника Рафал Тржасковског који је играо на карту Европе, пише Ројтерс.

За разлику од других евроскептика у централној Европи, попут Словачког премијера Роберта Фица или мађарског Виктора Орбана, Навроцки подржава давање војне помоц́и Украјини, али се противи чланству земље у војним савезима за Украјину.

Његове присталице из странке Право и правда (ПиС), наводи се, подржале су убрзано чланство Украјине у ЕУ и НАТО, док критичари Навроцког оцењују да он подстиче нелагодност због избеглица из Украјине.

Као слоган своје кампање он је навео "Пољска на првом месту" наводећи да прво треба да се помогне својима.

Током кампање његова супруга Марта, државна службеница, и троје деце представљени су снажно у предизборној кампањи, а једна од тема било његово учешће у борилачким спортистима.

"Све моје спортске активности биле су засноване на снази мог срца, снази мојих мишиц́а, моје песнице. Била су то поштена такмичења, без обзира на форму", рекао је он.

Навроцки је председничке изборе током кампање оцењивао као референдум о влади, коју је описао као "метрополитску елиту".

Према писању листа Политико, Навроцки се током кампање суочио с низом открића  о својој прошлости, укључујући оптужбе да је помагао у договарању проститутки за госте луксузног хотела док је радио као обезбеђење, да је учествовао у тучама као фудбалски хулиган и да је под сумњивим околностима стекао стан од пензионера.

Карол Навроцки / FOTO: Tanjug/AP

Навроцки је истицао да је за "нормалну" Пољску, снажно наговештавајући да ће се борити против федералистичких тенденција ЕУ, против климатске политике, као и да ће прекинути покушаје давања више права ЛГБТQ+ особама или ублажити строга права на абортус у Пољској. 

Председник Пољске је углавном церемонијална функција, а влада је задужена за спољну политику, али председник може да стави вето на закон или да га послати на судску ревизију. 

Навроцки би требало да преузме дужност 6. августа.

ОД ВОЂЕ УЛТРАСА ДО (УМАЛО!) ПРЕДСЕДНИКА: Бивши навијач и велики љубитељ Србије био на корак од тога да постане председник Румуније!

Кандидат за председника Румуније из Алијансе за јединство Румуна (АУР) Ђорђе Симион, има богату навијачку прошлост.

Подсетимо, опозициони ултрадесничар Симион борио се 18. маја, у другом кругу избора, са градоначелником Букурешта Никушором Даном за новог председника Румуније,

Према подацима румунске Централне изборне комисије, у првом кругу, одржаном 4. маја, Ђорђе Симион освојио 40,94 одсто гласова, а Никушор Дан 20,99%, али... на крају је Дан победио са 50,36%.

Пред тај други круг, руски "Шампионат" је објавио текст са насловом "Од ултраса до председника" у коме се наводи богата тифо-прошлост поменутог кандидата.

И не чуди, фаворит пред други круг председничких избора у Румунији познат је по својим јаким везама са фудбалским навијачима, нарочито јер је и сам био бивши вођа групе које подржава Динамо Букурешт. 

Био је активни члан "Нове гарде" (рум. "Ноуа Гардă"), ултра-групе повезане са поменутим букурештанским клубом. Нарочито је био укључен у организовање и вођење навијачких активности у првој деценији 20. века. Ових дана поново су "оживеле" слике из тог времена које га приказују како је присутан на утакмицама заједно са ултрасима који носе националистичке транспаренте, као и како се упушта у сукобе са полицијом. Није само навијао, био је "кључна фигура у ултра покрету", познатом по снажном патриотском призвуком, што се поклапало са његовом каснијом политичком идеологијом.

Симионова фудбалска прошлост привукла је пажњу током председничке кампање. Критичари су указивали на историју насиља и ксенофобије ултрас сцене, а неки га оптужују да користи те везе за изградњу популистичке базе. Међутим, присталице виде Симонову "ултрас прошлост" као доказ његове везе са обичним Румунима, представљајући га као страственог патриоту који се са трибина уздигао до актуелног политичког тренутка.

Ђорђе Симион / FOTO: Tanjug/AP

Његова фудбалска посвећеност се такође преплиће са политичким активизмом. Рецимо, борба за уједињење Румуније са Молдавијом, кључна тема кампање, била је врло актуелна у његовим "ултрас данима", када је организовао протесте и демонстрације промовишући ову идеју, што је чинио и на утакмицама. Та мешавина спорта и национализма помогла му је да стекне видљивост међу младим, незадовољним навијачима, демографском групом која је касније ојачала његову странку, поменути АУР.

Иако се Симион дистанцирао од екстремнијих елемената своје тифо-прошлости, описујући себе као "умеренијег" од неких својих ранијих сарадника, фудбалски корени остају му кључни део јавног имиџа.

Није активно водио кампању о својим фудбалским данима, али баш они одјекују код бирача јер његово "уздизање од трибина до водећег у председничкој трци" виде као симбол аутентичности борбе против актуелног естаблишмента.

Подршка Србији

Јунак ове приче посебно се везује са навијачком групом "Uniti sub tricolor" (Уједињени под тробојком), чији је суоснивач. Ова група, која борди румунску фудбалску репрезентацију, постала је позната када је истицала транспаренате и скандирала "Косово је Србија" током утакмица. Најзапаженији случај збио се у квалификацијама за Европско првенство 2024. против селекције лажне државе.

Конкретно, у Букурешту су 12. септембра 2023. чланови поменуте навијачке групе истакли транспаренте на којима је писало "Косово је Србија" и "Бесарабија је Румунија", а због тога и просрпских слогана које су скандирали, албански гости су решили да напусте терен у знак протеста.

Утакмица је прекинута на око 50 минута пре него што је настављена, а Румунија је победила са 2:0.

Румунски фудбалски савез (ФРФ) је кажњен од стране УЕФА због понашања навијача, а инцидент је изазвао дипломатске тензије, јер Румунија не признаје независност јужне српске покрајине.

Навијачи Румуније са  транспарентом Косово је Србија / Foto: Profimedia

Симион јесте признао своју улогу суоснивача поменуте тифо-екипе, али се те 2023., политички већ активан, дистанцирао од групе, тврдећи да није присуствовао утакмицама Румуније пуне четири године и да тренутно нема везе са "Уједињеним под тробојком". Па опет, стао је у одбрану поменутих порука на транспарентима јер су, како рече, "историјски истините" и честитао навијачима на слогану "Бесарабија је Румунија".

Такође је саркастично приметио да мора бити да је "телепатски" утицао на ултрасе док је спавао, поричући још једном директно учешће.

Ђорђе Симион / FOTO: Tanjug/AP

Иначе, и многи други румунски фудбалски навијачи често изражавају солидарност са Србијом због историјских и културних веза. Што се Ђорђа Симиона тиче, ставови попут "Косово је Србија" поклапају се са његовим ширим политичким ставом, који укључује скептицизам према западним институцијама и симпатије за патриотске циљеве на Балкану, иако он пажљиво представља своје ставове као "прорумунске", а не експлицитно проруске или антизападне.

Бонус видео: ТУЧА НАВИЈАЧА НА ЕУРО 2024: Албанци напали српске навијаче, али када се чуло "Јуриш!" - нису се добро провели

Препоручујемо

Фудбал

0 10

ИЗИГРАО ЈЕ СРБИЈУ! Драган Стојковић Пикси пред Албанију открио кога више никада неће звати у репрезентацију (ВИДЕО)

02. 06. 2025. у 10:42 >> 11:56

Фудбал

0 4

ГОТОВО ЈЕ! Откривено где Марко Арнаутовић наставља каријеру

02. 06. 2025. у 09:13

Кошарка

1 4

ДА ЛИ ЈЕ ЗВЕЗДА ОШТЕЋЕНА? Цео регион бруји о потезу који је решио меч у Подгорици (ВИДЕО)

02. 06. 2025. у 10:20

Фудбал

0 23

ЕВО КО ЈЕ НОВИ ТРЕНЕР ФК ПАРТИЗАН! Предраг Мијатовић обелоданио име шефа стручног штаба црно-белих

02. 06. 2025. у 14:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације