ЈЕДНА ЛОПТА, ПЕТ ПИТАЊА И ДОКАЗ ДА СРБИЈА ЖИВИ ЗА ФУДБАЛ: Горан Гавранчић о репрезентацији и мечу са Енглеском

Фудбал у Србији и даље има снагу да пробуди емоцију, заустави корак на улици и покрене разговор међу потпуним странцима. У то смо се уверили у самом центру Београда, у галерији Горана Гавранчића, бившег репрезентативца и члана чувене одбране која је под вођством Илије Петковића у квалификацијама за Светско првенство 2006. примила само један гол.

ФОТО: ФСС

Са нацртима и макетама око себе, али са погледом који се увек враћа на терен, Гавранчић говори о данашњој репрезентацији, предстојећим изазовима и енергији која се шири Београдом пред меч са Енглеском. Тај разговор, једна стара лопта у излогу и случајни пролазник постали су почетак малог експеримента који је показао колико Срби и даље живе за фудбал.

- Имамо једну репрезентацију која се зове Србија и пред овако важне утакмице од великог је значаја да се осети подршка са свих страна. Надам се да еуфорија није само због Енглеза, већ да људи верују у овај тим који има и снаге и квалитета да се пласира на завршни турнир у САД, Мексику и Канади – каже Гавранчић док из своје галерије у центру Београда посматра пролазнике и помало чезне за временима када му је фудбал био важнији од архитектуре.

- Радују ме ови редови испред благајне стадиона Црвене звезде. Наш народ воли фудбал и верујте ми, мени је жео што данас нисам репрезентативац Србије јер знам колико бих живео и колико бих се радовао дуелу против Енглеске. То је посебна врста задовољства, привилегија коју само фудбал може да ти приушти. Сада се бавим неким другим послом, сваки дан сам у контакту са муштеријама, али прича обавезно скрене на фудбалске теме. Питају ме шта очекујем, хоћемо ли да се квалификујемо, у ком саставу играмо…

Како бисмо његове речи проверили у пракси, извели смо мали експеримент. У излог галерије поставили смо стару фудбалску лопту, реплику са првог Мундијала у Монтевидеу и чекали да видимо хоће ли привући пажњу пролазника.

ФОТО: ФСС

- Укључујем штоперицу, ако се нико не заустави у року од десет минута, лопта остаје у власништву галерије – предложио је Гавранчић.

Нисмо чекали дуго. Младић по имену Милош зауставио се испред излога, враћао се неколико пута, а онда ушао унутра, не због архитектуре или Горанових цртежа, него због фудбала.

- Опростите што вас прекидам, интересује ме да ли је ово експонат или може да се купи? – питао је видно узбуђен јер није очекивао да ће на тако специфичном месту препознати бившег репрезентативца.

ФОТО: ФСС

- Лопта није на продају, али имам за Вас једно друго изненађење – одговорио је Гавранчић и врло вешто преузео улогу водитеља догађаја – Поставићу Вам пет питања и за сваки тачан одговор добићете по једну улазницу за утакмицу против Енглеске.

Ту је почео импровизовани квиз знања из историје српског фудбала, са неочекиваним улогом, местом на трибинама за меч деценије. Милош је знао све: клубове у којима је Горан играо (Чукарички, Динамо Кијев, Партизан, Паок), против кога је дебитовао (Мексико), ко је пробио бедем одбране у квалификацијама 2006 (Раул), па чак и стрелца последњег гола против Енглеске (Јестровић).

ФОТО: ФСС

- Да будем искрен, за два питања ни ја нисам знао тачан одговор – признао је Гавранчић – - Мени је у глави Фернандо Торес, али је Милош у праву, ипак је Раул савладао Јеврића на утакмици у Мадриду. Јестриног гола се сећам, али кроз маглу. Мислио сам да нам је последњи дуел са Енглезима био онај у Београду 1987. године.

ФОТО: ФСС

Фудбал је у мом животу много више од најважније споредне ствари на свету. Не пропуштам ниједну утакмицу репрезентације, за Србију навијам и у дубру и у злу. Морамо мало да се угледамо на острвске навијаче. Шта они раде када резултат није по вољи? Па навијају. Једини сам у мом друштву веровао да можемо да победимо Португал у Лисабону. Сада сличан осећај имам и пред Енглезе – открио је Милош одакле толика страст за фудбалом.

ФОТО: ФСС

Наравно, разговор се вратио на репрезентацију. Гавранчић поручује да дуел са Летонијом пре Енглеске може бити и тежи него што људи мисле, а посебно га радује што је данашња одбрана, предвођена Павловићем и Миленковићем, једно од најјачих оружја Стојковићевог тима.

ФОТО: ФСС

- Сваком фудбалеру мора да буде част што носи грб своје земље и игра пред пуним стадионом против једне од најјачих репрезентација на свету. То са стране можда делује стресно, али је пре свега привилегија. Данас када гледам утакмицу на телевизији, више ми се зноје руке него док сам био на терену. Подршка која долази с трибина растера трему. Утакмице као што је ова са Енглеском јачају другарство у екипи. Моја генерација је баш после меча са Шпанијом добила сигурност и схватила да може да буде прва у групи. Послали смо Шпанце у бараж, што је у том тренутку био невероватан подвиг. Не треба да се бавимо калкулацијама и да говоримо да нам је нерешено против Енглеза добар резултат.

Ако је лопта у галерији привукла једног пролазника, стадион ће привући читаву нацију. Фудбал у Србији и даље има снагу да изазове емоцију, а Енглеска у Београду обећава незабораван спектакл.

БОНУС ВИДЕО: ТАЈНА НАЈВЕЋЕГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА НА СВЕТУ: Ово је листа ТОП 10 „храмова фудбала“ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације