ВРЕМЕПЛОВ: Српску кошарку још пеку Богданове сузе

НАША кошарка броји 21. годину од последње златне медаље. Под заставом Србије одбројавање није могло ни да почне, јер и даље не постоји полазна тачка. Овим времепловом вратићемо се тек неколико година уназад, подесићемо датум на 17. септембар 2017, када је репрезентативцима с двоглавим орлом на грудима исклизнула највећа шанса за успон на највиши степеник победничког постоља.

Фото ФИБА

Финална утакмица Европског првенства у Истанбулу против Словеније је рана која још није зарасла, вероватно и неће док се некад у будућности не зачује српска химна на крају неког великог такмичења. Још пеку сузе Богдана Богдановића након пораза од тима са једном великом звездом у сутону каријере (Горан Драгић) и једном на почетку звезданог пута (Лука Дончић), којим је са клупе маестрално управљао српски тренер Игор Кокошков - 85:93.

Бираним речима говорио је о свом старијем колеги и играчкој легенди српске и светске кошарке Саши Ђорђевићу, коме је то било треће селекторско финале (СП 2014. и ОИ 2016. године). Са ове дистанце и са овом памећу, суперлативи су примерени и када говоримо о Салету тренеру. На то првенство повео је Б тим, неки су га сврставали и у Ц класу због бројних отказа и повреда тог лета. Из првог ешалона недостајали су Милош Теодосић, Никола Јокић, Немања Бјелица, Мирослав Радуљица, Никола Калинић, Немања Недовић, Марко Симоновић…

Међутим, Салетови „аутсајдери“ имали су све квалитете потребне правом тиму: челичну вољу, фанатичну борбеност, Богдановића као неприкосновеног лидера и огромну жељу да запуше уста свима који су их прерано отписивали. Ниједан од тих атрибута није недостајао ни у том финалу, осим мало среће, бар онолико колико је имала последња златна генерација из Индијанаполиса 2002.

Рецимо, да Стефан Јовић као први плејмејкер није у полуфиналу угануо зглоб и играо под блокадом 13 минута, ризикујући озбиљну повреду. Или да је Богдану остало у плућима довољно кисеоника за позлату свега што је радио на том турниру. Вукао је екипу проводећи на терену скоро нехумано много времена, што је узело данак у финалу, посебно када је Србија сустигла предност Словеније у завршници утакмице.

- Криво ми је, не зато што сам промашио пред крај, већ зато што сам изгубио снагу - изустио је Богдановић са кнедлом у грлу пре него што је руком прекрио сузне очи. - Тешко је после пораза, иако је ово сребро успех, уз све проблеме које смо имали током турнира и пре њега. Сви смо дали свој максиму, ово је тренутно то, сигурно ћемо једног дана доћи до злата...

Тај дан још није дошао, нисмо му били ни близу. На СП 2019. године Аргентинци су нас зауставили у четвртфиналу, потом су улогу џелата преузели Италијани, најпре у финалу квалификационог турнира за ОИ у Токију, потом у осмини финала ЕП 2022. Мање од месец дана дели нас од Мундобаскета у Јапану, Индонезији и Филипинима, а ситуација подсећа на лето те 2017. Недостају највеће звезде осим Богдановића, сада са капитенском траком. Ко ће знати, можда овог пута пусти сузу радосницу?

СЛОВЕНИЈА 93 - СРБИЈА 85 (20:22, 36:25, 15:20, 22:18)

ДВОРАНА „Синан Ердем“. Гледалаца: 13.000.

СЛОВЕНИЈА: Рендолф 11, Г. Драгић 35 (9/15 за два, 3/7 за три, 7 ск, 3 ас), Николић 4, Препелич 21 (4/8 за три), Мурић 5, Блажич 7, Видмар 2, Загорац, Димец, Чанчар, Дончић 8 (3/5 за два, 0/5 за три, 7 ск).

СРБИЈА: Мачван 18 (5/8 за два, 2/5 за три, 5 ск, 3 ас), Богдановић 22 (7/10 за два, 2/11 за три, 5 ас), Лучић 9 (9 ск), Милосављевић 2, Бирчевић 8 (5 ск), Штимац 2, Мицић 4, Гудурић 6, Јовић 2, Кузмић 6, Марјановић 6.

БОНУС ВИДЕО: Топ 10 најбољих поентера у НБА

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације