СРБИЈА МОЖЕ И МОРА БОЉЕ: Богдановић се тражи, Гудурић на ничијој земљи, центри чекају да упадну на журку

ШТА смо видели у атинском огледалу након прве две званичне утакмице Србије у склопу припрема за Мундобаскет? Да ли је све по мери за ову фазу брушења појединачне форме и тимске игре, како тврди капитен Богдан Богдановић после пораза од Италије у другом наступу на Акрополис купу (88:89)?

Фото КС Грчке

Најприближнији одговор на друго питање - не у потпуности, почев од лидера ове селекције Светислава Пешића. Најмањи разлог за бригу су његови пречести промашаји, углавном као последица лоше селекције шута, што је системом спојених судова узроковано евидентним проблемима у организацији напада. Богдан је дубоко и дуго у НБА систему кошарке, са улогом важног, не и водећег играча. Сваком тиму је потребан вођа и ту одговорност мора стегне чвршће, рецимо као на Евробаскету 2017. На стручном тиму је да му јасније дефинише улогу, јер понекад делује као да је разапет између више послова и ниједан не одради у пуном капацитету својих могућности.

Исто важи и за Марка Гудурића, коме је у недостатку примарних плејмејкера запало да креира више него што би желео и што би му пријало. У Фенербахчеу то изгледа учинковитије јер постоје дуго штеловани аутоматизми, у националном тиму нема довољно времена за инсталацију. Због тога је битно да Стефан Јовић, уколико му тело допусти, што пре уђе у гнездо „орлова“, такође и да више минута добије Алекса Аврамовић, иначе уз Огњена Добрића једини солидан одбрамбени ослонац у бековској линији. Италијани су сувише лако пробијали тај први бедем и тиме долазили до своје шутерске игре из повољних позиција.

Тројке не смеју да постану тачка ослонца ове репрезентације, одавно је и српска кошарка стала са производњом врсних шутера. Проблем са шутерском менталном баријером мучи Вању Маринковића. За Србију би требало да буде оно што је Клемен Препелич за Словенију, претња са дистанце коју противник ниједног тренутка не сме да сметне са ума.

Шта смо видели од унутрашње линије тима? Превише кадрова са нашим центрима као непозваним гостима који чекају да им неко кришом отвори врата како би упали на журку. Очигледан пример је друго полувреме меча са Италијом, у којем су Никола Милутинов и Душан Ристић углавном чистили терен за бекове, уместо да оптерете практично непостојећу центарску поставу „азура“. Обојицу ће противници нападати пиком, рачунајући на њихове спорије одбрамбене кретње. Противотров за ту тактику могли би да буду Филип Петрушев и Ален Смаилагић (и даље на рехабилитацији) на месту „петице“, док се млади Никола Јовић у ове две утакмице са Грчком и Италијом наметнуо као одлично решење на позицији крилног центра.

Све наведено некоме може да делује као неоправдано закерање, тражење длаке у јајету. Не, Србија није изгледала лоше на атинском турниру, али може и мора знатно боље ако је циљ пласман на Олимпијске игре. Подсећамо, само две најбоље европске селекције на СП, изузимајући домаћина Игара наредне године Француску, иду директно из Маниле у Париз.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације