"СТАЊЕ ЈЕ АЛАРМАНТНО!" Небојша Човић о трулежу српске кошарке - без длаке на језику: Да се не лажемо...

Дарко Николић
Дарко Николић

19. 01. 2025. у 19:38

Небојша Човић, председник Кошаркашког савеза Србије, написао је ауторски текст намењен јавности, а који се тиче актуелног тренутка у коме се налази српска кошарка.

СТАЊЕ ЈЕ АЛАРМАНТНО! Небојша Човић о трулежу српске кошарке - без длаке на језику: Да се не лажемо...

FOTO: M. Vukadinović

Текст је објавила "Политика", а потом и интернет сајт КСС-а. Преносимо га у целости:

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

"Сазонова 83. Кућа кошарке. Све је у знаку трофеја и медаља које су деценијама уназад освајани на великим и оним другим међународним такмичењима. Споља сјај, а када добро загребете, испод тог сјаја наилази се на бројне проблеме и трулеж, који одавно нагриза српску кошарку и води је ка путу без повратка.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Да се не лажемо...

Парадокс или не, медаље претходних година служиле су да прикрију и маскирају бројне проблеме и нерад, који озбиљно прете нашој кошарци.

Да се не лажемо и заједно погледамо истини у очи – стање које смо као ново руководство КСС затекли је аларамантно. О финансијским проблемима и лошем пословању већ се говори и тек ће бити прилике да се прича.

О другим стварима, а које су од круцијалног значаја за враћања српске кошарке на прави пут се дуго ћутало. А чињенице су вапиле да се изнесу и укажу да је нешто труло у систему, тачније у ономе што је од њега остало, а то је готово ништа.

Система - нема

Податак да од 2015. године па све до данас, не само што нисмо освојили ни једну медаљу када су у питању У19 и У20 селекције, већ нисмо били ни близу тог резултата, много говори о реалном стању у српској кошарци.

Зашто? Зато што ове селекције захтевају систем, јер овај прелазни период из јуниора у сениоре, односно из селекција које се ослањају на суви таленат (У15 – У18) у селекције које стварају врхунске сениорске играче, захтевају систем и организацију.

А њега нема. Наши најбољи таленти немају адекватан систем такмичења, а не помаже ни Регистрациони правилник који је упитан, чиме је могућност обликовања талента у квалитет смањена. Овај податак јасно указује на рад у клубовима, као и на систем такмичења.

Вратити се српској репрезентативној кошарци, али не појединачно

Сакривање иза одличја талената и сениора не сме и неће бити начин функционисања овог руководства КСС. Ако желимо добро кошарци, морамо се вратити српској репрезентативној кошарци али не појединачно, већ сви заједно и водити се искључиво интересима националне кошарке, а не личним.

КСС у овом саставу гледа и гледаће искључиво колективни интерес српске кошарке.

Константно слушамо приче о успесима наших кошаркаша у НБА, а морам признати да нисам видео да се говори о онима који нису успели у том такмичењу. А њих је много, много више од 16.  Да не набрајам поименично.

Светслав Пешић, као нови/стари селектор Србије и челни људи КСС-а / FOTO: M. Vukadinović

Произвољно набацани подаци ништа не значе

Када смо већ код НБА, прво питање које треба поставити јесте шта суштински значи број драфтованих играча у односу на број играча који стварно играју НБА или имају неку значајнију улогу у америчкој клупској кошарци.

Чињенице су јасне – од 16 играча који се помињу као драфтовани, показатељи су следећи: само пет играча игра НБА лигу. Више њих има некакву улогу, чешће у Г лиги, него у НБА екипама или је јако кратко имало улогу у неком од клубова у НБА. Чак седам играча од поменутих 16 који су драфтовани је ван Америке, а пет никада није играло НБА.

Рећи ће, само произвољно набацани подаци који ништа не значе. Напротив, ово су чињенице које много говоре о раду на колективном интересу наше кошарке и раду у сврху личних интереса.

Да би било јасније, бићу конкретнији. У периоду до 2003. године НБА је играло укупно 17 играча из Србије. Од 2003. до данас у Америци је играло 19 играча од којих је седам активно (Јокић, Богдановић, Јовић, Мицић, Вукчевић, Топић, Ђуришић).

Ту је кључни показатељ, јер бројке никада не лажу. А оне недвосмислену указују на то да је и пре АБА лиге број играча из Србије у НБА био велики, са именима као што су Дивац (16 сезона), Стојаковић (13 сезона), Радмановић (12), Павловић, Миличић (10), Крстић, Бјелица, Јарић (7), Ребрача (6). Од свих осталих играча до данас само Јокић (9 сезона), Богдановић (7) и Марјановић (9) имају више од две проведене сезоне у НБА.

Постојање АБА лиге одржавају искључиво српски тимови

И долазимо на крају до регионалног такмичења, које све мање даје, а све више узима српској кошарци и њеном националном интересу. АБА лига је у једном периоду, док је била компетитивна дала допринос у развоју наше кошарке и не треба умањивати њен значај. Међутим, у последњих неколико сезона евидентно је да квалитет регионалног такмичења драстично опада и да сврху и постојање АБА лиге одржавају искључиво српски тимови.

Све гласније се прича да ће АБА лига укинути национални кључ, што значи да већи број српских клубова може учествовати у перспективи. Зар није логично поставити питање зашто би ми по сваку цену одржавали статус те лиге, када ти исти клубови, са јачим активирањем центара попут Краљева, Ваљева, Вршца, Крагујевца, Златибора, Лесковца и других, могу формирати професионалну Кошаркашку лигу Србије и јачати и развијати сопствене ресурсе.

Ако се зна да је највећи спонзор АБА лиге из Србије, од националног значаја било би преусмерити та средства на професионалну српску лигу. Јачање домаћих клубова из мањих центара и долазак Црвене звезде и Партизана ће сигурно пунити дворане у Србији, повећати интерес свих, између осталог и потенцијалних спонзора.

Небојша Човић, председник Кошаркашког савеза Србије / FOTO: M. Vukadinović

Једино АБА лига дозвољава неограничен број странаца

Колико је нашој јавности познато да је тренутно у Европи  једино АБА лига та која нема ограничења када је у питану број страних играча?! Не говори ли нам то много о наводној добробити овог такмичења по српску националну кошарку?

У највећем броју лига у Европи, ограничење је шест странаца, што је могуће спровести и у потенцијалној српској лиги, али са мањим бројем странаца.

Истина је да и други тимови Евролиге имају у саставима већи број странаца од шест, али за утакмице домаћег првенства се увек држе ограничења и то искључиво због националног интереса кошарке и развоја домаћих играча. Они имају јасан план и стратегију развоја домаћих играча прописаних од стране националних Савеза којих се морају придржавати, па звали се и Реал Мадрид.

АБА лига не даје проходност ка Евролиги, иако руководство то тако представља

Чињеница је да је популарност и интерес за кошарку у Србији на највећем нивоу али је за то пре свега заслужна репрезентација са последњим успесима и учешће Партизана и Црвене Звезде у Евролиги. Не регионална лига. Де факто – АБА лига не даје проходност ка Евролиги, иако то руководство ове лиге покушава представити другачије. Оба наша тима платила су по милион евра да се нађу у елитном клупском такмичењу.

Докле ћемо наседати на приче оних који се воде паролом – да АБА лига вечно траје, а да КЛС буде нечија школица кошарке? Крајње је време да наше, домаће, српско, ставимо испред личног, регионалног, ситног појединачног интереса.

Урадили су то Литванци, када су иступили из ВTB лиге. Ма колико се узимали као репер за лош пример, чињенице ипак говоре супротно.

У саставу Жалгириса има девет литванских играча од којих је осам потекло из националне лиге. И интернационалци који играју у Евролиги нпр (Григонис, Мотиејунас, Гидраитис, Јокубаитис, Седекерскис) су производ литванске лиге. Литванска држава броји 2,8мил становника, и имају малу националну лигу од десет клубова, али веома професионално организовану, са стандардима у вези буџета,дворана, лиценцирања. Покривени су ТВ правима, а дворане су на свим утакмицама испуњене до последњег места. Имају наградни фонд од 750.000 евра, које лига пропорционално даје свим тимовима, за сваку победу и пласман. Имају десет тимова, а чак шест играју међународна такмичења (ФИБА Лиге пампиона, ФИБА Купа, Евролиге и Еврокупа).

Наводи да је због своје националне лиге литванска репрезентација без резултата у последњих седам, осам година нису у стварној релацији, јер је и српска репрезентација имала два периода апстиненције без медаља, од 2003-2009. (сребро на ЕП) и након тога све до 2014. (сребро СП). А клубови су играли АБА лигу. Чињенично, прича о лошем литванском сценарију не пије воду.

Медвеђе услуге

Зато морамо да се покренемо што пре. Партизан и Црвена Звезда, као стубови носиоци српске кошарке, заједно са КСС, морају наћи начин да кроз преговоре, пре свега са Евролигом, обезбеде статус или проходност клубова (привременим лиценцама или статусом сувласника) ка овом такмичењу, али се такође мора разговарати и о учешћу других српских екипа у међународним такмичењима, како у Еврокупу, тако и такмичењима под окриљем ФИБА.

Без учешћа већег броја тимова из Србије у међународним такмичењима, у којима могу играти запажене улоге, тешко је развијати играче и тренере и развијати систем који ће у будућности дати одговарајуће резултате на дуже стазе. Они експрес резултати, инциденти, вратићу се на почетак приче, само нам чине медвеђу услугу.

Мислимо већ данас шта ћемо након Лос Анђелеса. Сутра већ може бити касно", истакао је Небојша Човић, председник Кошаркашког савеза Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РАДИОАКТИВНА ТАЈНА У ЛЕДУ ГРЕНЛАНДА: Мрежа тунела и нуклеарни отпад - потенцијални проблем за Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

РАДИОАКТИВНА ТАЈНА У ЛЕДУ ГРЕНЛАНДА: Мрежа тунела и нуклеарни отпад - потенцијални проблем за Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

КАКО се планета загрева, "Camp Century" - смештен на једној од најудаљенијих локација на Земљи, око 1.500 километара северно од Нука, главног града Гренланда - постао је предметом обновљеног интересовања и забринутости око тога колико ће дуго остати закопан.

19. 01. 2025. у 10:15

Коментари (0)

ОСТВАРИТЕ СВОЈЕ ЖЕЉЕ САДА, ПЛАЋАЈТЕ КАСНИЈЕ: Покрени празничну чаролију уз Mastercard Flexia картицу