ПРИЈАТЕЉСТВА ВРЕДНИЈА ОД МЕДАЉА: Трофејни одбојкаш Невен Мајсторовић морао да превремено напусти каријеру проткано успесима

ЗДРАВЉЕ је најпрече и Невен Мајсторовић ниједног тренутка није имао дилему када је схватио да мора да стави тачку на своју богату каријеру.

FOTO: Nebojša Paraušić

Повреда ока била је јача од жеље да и даље игра, да се доказује на теренима у земљи и иностранству. И признаје да ни за чим не жали, да је остварио више него што је замишљао на почетку каријере...

- У новембру прошле године јавили су се проблеми са десним оком, које до краја сезоне нисам успео да санирам. Био сам код више доктора и сви су ми рекли да је то проблем који се врло тешко решава и који и да се потпуно залечи може да се врати под напорима које изискује врхунски спорт. Тада сам одлучио да завршим каријеру. Схватио сам да сам довољно играо и очигледно је да ми је тело на неки начин поручивало да је дошло време за крај - прича на Спортски додатак "Новости" Мајсторовић.

Невен признаје да је здрав да би вероватно још неколико година војевао на терену. Али, признаје да је имао и "срећу" што је повреда дошла касније, што није доживео судбину Алексе Врђовића, који због здраствених проблема морао да престане да се бави професионалном одбојком већ у 24. години.

- То су, очигледно, последице врхунског бављења спортом и недостатка одмора и ритма који је једноставно наметнут системима такмичења, како клупских, тако и репрезентативних. Очигледно је да људски организам нема довољно времена за одмор, тако да се дешавају ствари на које не можете да утичете.

Невена су посебно дирнуле у срце поруке саиграча и тренера када је саопштио да завршава каријеру...

- Тај колективни дух је нешто што остаје, што је значајније од медаља. Од када сам крочио у репрезентацију, почетком 2014. године, тимски дух нас никада није напуштао, другарство краси ту екипу и дан-данас. То је нешто што не може да се опише, ми смо и ван терена изванредни другари и сигурно да ћу и даље да их пратим, да навијам за њих.

Својом каријером је и те како задовољан.

- Како је у једном тренутку изгледало и слутило, могу рећи да је чак изненађујуће добро како је испало на крају. Почео сам у Црвеној звезди, за три године освојио првенство и Куп, а онда сам пао у други план, прешао у Јединство из Старе Пазове, па сам се више окренуо студијама на ДИФ и мислио да ће се мој живот развијати у том правцу. Све се муњевито променило 2013, када сам прешао у Партизан и за два месеца од прволигашког играча постао репрезентитавац, када ме је Игор Колаковић позвао на припреме пред квалификације за СП 2014. у Пољској. А те две године у Партизану биле су ми најлепше у каријери - прича трофејни либеро.

Невен је доказао да спортиста увек бива награђен за своју упорност и велики рад.

- Никад нисам одустајао, и када нисам играо врхунску одбојку на тренинзима и утакмицама, увек сам давао свој максимум. То су, вероватно, препознали људи из Партизана када су ме позвали 2013. Црно-бели су тада играли борбену и агресивни одбојку, некако сам одскочио и сплетом срећних околности успео да направим репрезентативну каријеру - каже Мајсторовић.

Невен примећује да је релативно касно, у 24. години, постао репрезентативац, али да су га сви играчи сјајно примили:

- Осећао сам се као да сам ту био дуги низ година. Истина, била је олакшавајућа околност да сам из млађих селекција знао већину момака, тако да период адаптације није ни постојао.

Мајсторовић се дичи европским златом и бронзом, златом и сребром у Светској лиги, четвртим местом на СП, једино није играо на Олимпијским играма.

- Тешко је издвојити најлепши тренутак у каријери. Вероватно освајање титуле првака Европе 2019. у Паризу, као и злато у Светској лиги 2016. Ипак је тај тријумф у француској престоници круна ове генерације, којој желим да јој врхунац буде на Олимпијским играма у Паризу. Само, без обзира на резултате, мени је сваки дан у репрезентацији био најлепши. Ниједног тренутка није било лоше енергије, лоше атмосфере.

Невен признаје да му је најтеже било када су у полуфиналу ЕП 2017. у Пољској изгубили од Немачке са 3:2.

- Испустили смо добијену утакмицу, водили са 2:0, потом је дошло до преокрета. Имали смо неке шансе и у четвртом и у петом сету. На том шампионату смо играли одличну одбојку и били смо можда једина репрезентација која је могла да угрози Русију. Никад у животу нисам изгубио тако добијену утакмицу, било нам је веома тешко, али смо успели да се уздигнемо и против Белгијанаца освојимо бронзу - истиче Мајсторовић.

Невен ускоро завршава Факулет за спорт на Универзитету "Никола Тесла" и веома је захвалан професору Владимиру Копривици који га је саветовао да настави студије.

- Остало ми је још само да дипломирам. Планирам да останем у одбојци и да се усавршавам. Веома сам захвалан и селектору Игору Колаковићу, који ми је дозволио да будем тренер волонтер у стручном штабу и да на терену пратим све што он и помоћници раде са екипом. Велика је ствар то што сам добио такву шансу, да помогнем њима, али и себи - истиче Невен. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације