МЕДАЉУ БАШ ДУГО ЧЕКАМО: Голман Радослав Филиповић признаје да дуго неће моћи да преболи пораз у четвртфиналу СП у Дохи

"ЈЕДИНИЦА" као да је резервисана за Новосађане. Радослав Филиповић је "преко ноћи" постао први голман ватерполо репрезентације, на свом првом СП у Дохи против Црне Горе показао је своје врлине, али и мане у дуелу са Хрватском. Чувар мреже, који је поникао у Војводини, демонстрирао је и менталну снагу, јер је већ против Мађара у разигравању за пласман од 5. до 8. места поново блистао на голу.

фото милош вукадиновић

- Нисам осећао никакав притисак, јер је то нешто што сам одувек желео. Али, сигурно је постојало оно подсвесено, да ли нека трема због велике одговорности јер сам Дохи први пут био први голман на великом такмичењу. Само то сам сам себи наметнуо - прича за "Новости" Радослав Филиповић.

Узданица румунске Орадее у базен је скочио са шест година како би савладао технику пливања, а ватерполиста је постао, како сам каже, случајно.

- Као свако дете волео сам лопту, фудбал, али мајка је волела да гледа ватерполо и њена жеља је била да будем ватерполиста. И као седмогодишњак, 2004, почео сам у Војводини да откривам тајне игре - каже Филиповић.

Да је талентован чувар мреже приметили су и остали стручњаци, па је убрзо почео да брани за млађе селекције. Има сребро са ЕП 2013. и злато са шампионата Старог континента 2016. Жао му је и што сви млади играчи из Војводине, у којој су поникли голмани као што су Соро, Пијетловић, Митровић, рано дижу сидро.

- Када се оформимо као играчи, морамо да идемо у другу средину да бисмо напредовали - примећује Филиповић.

Радослав је свестан да голмани касније сазревају и верује да је заслужено добио прилику да се докаже:

- Значи ми што сам био први голман у Дохи. Сматрам да сам то заслужио, јер сам се на припремном турниру у Будимпешти пре ЕП одлично показао, као и на тренинзима. У Загребу сам био други из Банета Митровића, а у Дохи сам по мишљењу селектора Стевановића био најбоља опција да почнем први.

Филиповић тврди да није размишљао о славним претходницима:

- Само сам желео да урадим све што је до мене, да помогнем екипи, да се освоји коначно та медаља. Остаје жал због четвртфинала...

Признаје и да је имао и тренутке инспирације, али и слабости:

- Таква је позиција голмана, све се види. Тешко ми је пао пораз од Хрвата у четвртфиналу. И даље се нисам скроз опоравио, не могу то да заборавим и питање је колико дуго ће да ме прогања. Али морамо да идемо даље. Покушаћу да то оставим иза себе, да ми то буде нека школа, једно велико искуство, како би следећи пут било много боље - каже Филиповић.

Радослав признаје и да је притисак велики на целу екипу...

- Поготово на играче који су остали из претходне генерације, Мандић, Јакшић, Рашовић... Ватерполисти су деценијама навикли нацију на медаље, ако није злато, онда је сигурно финале, полуфинале се подразумевало. Последњих година се не пролази четвртфинале, осим на СП у Фукуоки, где смо били четврти. Нико то никад неће рећи, али мислим да подсвено имамо тај притисак у глави, да не можемо да преломимо ту четвртфиналну утакмицу, да се стегну руке - сматра Филиповић.

Филиповић добро зна да два такмичења нису довољна да се голман добро уигра са саиграчима у одбрани.

- Потребно је време, мада никад не може да буде савршено. То сам причао и са Банетом Митровић, да је прошлој генерацији требало доста времена да дишу као један. Мени је ово било тек друго такмичење, мислим да мора да прође одређен период како би све дошло на своје. Не играју сви исто одбрану, неком нешто више леже, некоме мање. Као и што нама голманима неки шутери више леже, неки мање. Сви смо различити - примећује Филиповић.

Радослав истиче да је СП било феноменално организовано, да му је као спортисти много значило и само учешће. А од одбрани злата на Олимпијским играма у Паризу се не оптерећује.

- Тренутно на размишљам о томе уопште. Идем корак по корак, прво да дођу припреме, да се добро спремимо, па да одемо тамо, одиграмо како треба и мало заборавимо на овај неуспех. А конкуренција ће бити жестока, има осам-девет репрезентација која свака сваку може да добије. Мислим да ће ово бити најјачи олимпијски турнир до сада - уверен је Филиповић.

Најлепше у Шапцу

- У ДОСАДАШЊОЈ каријери провео сам три сезоне у Шапцу и ту ми је било најлеше и волео бих једног дана да се вратим тамо. Орадеу сам изабрао, јер ми је после сезоне у Новом Београду, где сам био незадовољан целокупном ситуацијом, било потребно да се склоним, да пронађем мир. У Румунији се своди на две-три утакмице са Стеауом, али можеш да се посветиш себи, да радиш много више. Надам се да ће у наредној сезони бранити у јачој лиги - каже Филиповић.

Бане ме је одушевио

ФИЛИПОВИЋ истиче да му је много значила подршка легендарног Бранислава Митровић.

- Мало је рећи да сам одушевљен његовим ставом да се подреди екипи, да свој неки его остави по страни, то име које има није му сметало да буде део екипа, да не буде у првом плану. Све је подредио зарад најбољег резултата, стварно је војник репрезентацији. Мени је много помогао, саветима, како да припремим утакмицу, скретао пажњу на нешто током мечу - истиче Филиповић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације