ВРЕМЕПЛОВ НИ СИРЕНЕ НИСУ ИСПРАЗНИЛЕ ШУМИЦЕ: Одбојкаши Партизана и Црвене звезде 1. априла 1999. одиграли меч за време НАТО агресије

НАТО агресија на СР Југославију није угасила спортских дух свих наших асова. Међу првима који су изашли на терен били су одбојкаши, којима није падало напамет да узмичу пред нападима 17 земаља Северноатлантског војног савеза. Тако су 1. априла у београдској дворани "Шумице" пред 1.000 гледалаца играчи Црвене звезде и Партизана са мајицама са метом одиграли меч одлучни да покажу свету непоколебљиви дух свог народа. У том необичном вечитом дербију победили су црно-бели са 3:0 (25:20, 30:28, 25:19).

FOTO: N. Paraušić

Ни сирене које су означиле ваздушну опасност нису отерале ни навијаче и играче у склоништа. Напротив, песмом са разласа најљући ривали су били одлучни да одмере снаге и да на тренутак орасположе своје присталице. На терену су показали дрскост, храброст и понос и на свој спортски начин су одговорили агресору. Црвено и црно-бели су више од једног часа пленили игром на паркету и често заслуживали аплаузе верних навијача.

- Резултат ове утакмице није важан. Желимо само да сви будемо заједно и да покажемо да се не плашимо. Ово је наш мали допринос земљи, која се налази у тешкој ситуацији - истакао је тадашњи председник Одбојкашког савеза Југославије Александар Боричић.

Остало је записано да су за Партизан играли: Пртењача, Трубинт, Јовић, Васовић, Митровић, Миљковић, Мандић, Баланџић, Попов, Спировски, а за Црвену звезду: Бранковић, Костандиновић, Вукановић, Танасковић, Мрђа, Станковић, Периш, Илић, Богдановић, Перовић, Јанић, Томић, Милошевић.

Два дана касније одбојка је била у центру пажње и на Тргу републике, где су се свакодневно одржавали концерти. У мешовитом саставу, одбојкашице и одбојкаши предвођени тадашњим капитеном Црвене звезде Жељком Танасковићем и у то време бисером Иваном Миљковић одиграли су пријатељски меч који је окончан нерешено - 1:1 у сетовима.

- Желели смо да се придружимо музичарима и да орасположимо народ. То се видело и 1. априла, када смо партизановци и ми одиграли прави меч у којем смо са навијачима показали да се не плашимо агресора, да смо пуни самопоуздања, јер водимо праведан рат - говорио је тада Танасковић.

И тадашња звезда у успону Иван Миљковић је ширио оптимизам:

- Ми смо свим срцем уз народ, ово је и наш вид помоћи и подршке праведној борби. Било би лепо да и остали спортисти крену истим путем.

И кренули су, јер су убрзо на спортска борилишта изашли и кошаркаши, фудбалери, рукометаши...

Кошаркаши на Калемгдану

ЗА разлику од одбојкаша, кошаркаши Партизана и Црвене звезде су 3. априла одиграли меч на Калмегдану, месту где је рођена југословенска кошарка. И то само 12 сати пошто је бомбардовано срце Београда. Навијачи су испунили трибине до последњег места, а црно-бели су били бољи - 111:93 (55:50).

Тада су вечити ривали послали и поруку да се не боје, да играју најбољу кошарку и да воле отаџбину више од свега. А у поруци су и нагласили:

- Дозволите да парафризирамо речи легендарног храброг крагујевачког професора: "Пуцајте, ми ћемо и даље играти најбољу кошарку на свету".

Партизан је на том мечу играо у следећем саставу: Ђокић 12, Бркић 22, Бјегојевић 2, Чубрило 2, Стевановић, Гилић 7, Варда 2, Видачић 7, Томашевић 23, Радошевић 13, Луковски 21, а Црвена звезда: Видачић 10, Павићевић, Ракочевић 14, Пековић 13, Алексић, Станојевић 18, Болић 12, Радмановић 11, Јестратијевић 13, Поповић, Топић 9, Тица 4.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације