ИГРЕ МОЖДА ДОНОСЕ И 11,1 МИЛИЈАРДУ ЕВРА: Домаћини предстојеће Олимпијаде сабрали трошкове и зараду

Париски регион се нада да ће од предстојећих олимпијских (26. јул – 11. август) и параолимпијских (28. август – 8. септембар) игара да заради између 6,7 и 11,1 милијарду евра.

Фото: Горан Чворовић

Ова зарада би требало да буде остварена у дугом периоду од 2018. до 2034. године. У обзир су узете процене прихода везане за организацију Игара, изградњу објеката, реновирање инфраструктуре и туризам.

Прорачун је извршио Центар за право и економију у спорту, на основу студије коју су затражили Међународни олимпијски комитет и Организациони комитет париских Игара.

Процена је извршена само за Париз и околину, а не и за целу Француску, уз објашњење да се далеко највећи број такмичарских објеката налази управо у Граду светлости, иако ће се неке дисциплине одржати и у другим градовима, као што су, на пример, Лил или Марсељ, па чак и у далеким прекоморским територијама на другој страни Земљине кугле.

Извођењу рачуна приступило се по принципу процене увећаних прихода у односу на уобичајено стање какво би било да Игре нису организоване. Ишло се, дакле, даље од обичног израчунавања рентабилности организације ОИ.

Првобитне процене о заради, извршене још 2016. године, увећане су од неколико стотина евра, до преко милијарде. Тада је, наиме, било планирано да ће се зарадити од 5,3 до 10,7 милијарди евра.

Али, то је, у суштини, само игра бројева, јер ако би се избацио проценат инфлације, актуелни прорачун кретао би се између 5,7 и 9,5 милијарди, што је у суштини слично почетним проценама.

Истовремено, трошковник за целокупну организацију олимпијских и параолимпијских игара попео се на 9 милијарди, с тим да још нису фактурисани сви издаци, па се процењује да ће се бројка заокружити на десет милијарди. Од тога, од три до пет милијарди јавног новца. Ни ту се не зна тачна свота, јер издаци редовно расту. Тако је, на пример, недавно рачун увећан за око 500 милиона због обећане награде полицајцима паушално од по 1.900 евра зато што ће ванредно дежурати током ове манифестације. Преговори с ђубретарима, возачима метроа, службеницима из јавне администрације и железничарима још трају. Остали део трошкова покривају приватна улагања у конзорцијуме.

Када су се рачунали трошкови у обзир је узето то што је највећи број борилишта већ био изграђен, док су издаци у огромном делу, за разлику од прихода, везани за период од 2018. до 2024. године. Другим речима, до сада се улагало, а од сада би требало да се "скида кајмак".

Неки трошкови у инфраструктуру који нису најдиректније везани за Игре, нису ни узети у обзир, као што је, на пример, проширење мреже метроа на широко предграђе, што, уосталом, осим једне линије, и неће бити завршено за Олимпијаду, иако је тако првобитно било предвиђено.

Када је реч о заради, најнижи сценарио предвиђа бенефит од 6,707 милијарди, од чега везано за организацију 3,2 милијарде, изградњу 2,1 милијарду и туризам 1,4 милијарде.

Средња варијанта подразумева цифру од 8,99 милијарди, и то 3,8 милијарди од организације, 2,5 милијарди од изградње објеката и 2,7 милијарди од туризма.

Коначно, крајња верзија с највишим параметрима наговештава 11,145 милијарди, што обухвата 4,6 милијарди директно од организације, 3 милијарде од градње и чак 3,6 милијарди од туристичког сектора.

Аутори процене истичу да су се одлучили за горњу и доњу границу, а не за јединствену бројку, имајући у виду тренутне непредвидиве економске токове у свету, али и неизвесност око интересовања публике.

Много тога, на пример, зависи од броја продатих улазница. Да би прорачун био близак реалности, потребно је да буде продато најмање 77 одсто улазница за Олимпијаду и 62 одсто за Параолимпијске игре, од укупног броја који се креће између 12,4 и 14 милиона понуђених карата.

Индиректно, држава би од свега, такође, требало да заради и од увећаних пореских прихода и доприноса, који се процењују на око 5,3 милијарде.

Наду од Игара гаје и трговци и домаћи произвођачи. Од 2,7 милијарди евра датих за набавку, око 90 одсто покривају домаћи добављачи, односно 2.075 од укупно 2.400 фирми.

Предност је, дакле, дата француској роби, па се и ту очекује позамашно убирање прихода, по различитим секторима и браншама, за мала и средња предузећа. Туристи ће, сигурно, куповати кроасане и багете, парфеме, вино и сиреве, ићи у кабаре и крстарити Сеном, а тиме и ојачати привредни сектор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације