ПАРТИЗАНОВ НИНЏА: Не осећам се странцем у Србији, дошао сам по титулу

Вест да ирански нинџа долази у Београд и облачи црно-бели дрес привукла је велику пажњу спортске јавности у Србији. Саид Хеидарирад слетео је на аеродром "Никола Тесла" два дана пре званичне промоције екипе, а месец дана касније у разговору за званичан сајт клуба поделио је животну причу и прве утиске о тиму, навијачима и људима у Србији.

Фото: РК Партизан

Занимљиво је да је рукомет почео да тренира као средњошколац, са готово пуних 17 година. С обзиром на то да не долази из спортске породице и да су родитељи желели да стекне високо образовање, било је тешко изабрати рукомет уместо академских студија.

– Касно сам почео да тренирам рукомет, али сам од првог дана имао велике снове. Рођен сам у малом граду, који је дао неколико репрезентативаца и одувек сам желео да будем као они. Сањао сам да заиграм за национални тим, да одем у Европу и играм Лигу шампиона… Требало ми је десет година да све то остварим. Покушао сам паралелно са тренинзима у Ирану да завршим студије, али ми клуб није дозвољавао да одлазим на предавања. Студирао сам спортски менаџмент, али сам на крају морао да бирам између професионалне каријере и образовања. Родитељи нису били баш најсрећнији због одлуке коју сам донео. Мој отац је учитељ и желео је да завршим факултет, али су с временом и мајка и он прихватили мој избор и пружају ми велику подршку.

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

Пут до остварења снова био је пун изазова, али како Саид истиче, ништа не долази преко ноћи. У сваки трофеј урезани су труд, зној и посвећеност.

– Заиграо сам за репрезентацију Ирана до 18 година, затим и до 20, а онда сам коначно наступио за сениорски тим. Све то ми је помогло да добијем ангажман у Европи и са 27 година сам дошао у Букурешт. У Динаму сам провео седам сјајних година, освојио 16 трофеја, а да бисмо то остварили било је потребно много труда и напора, како нас играча и стручног штаба, тако и свих људи који раде у клубу. У Партизан сам дошао са јасним циљем – да постанемо шампиони. Нисам дошао тек тако, да мало играм и маштам о успесима, већ да освојимо титулу. Видим да сви у клубу то јако желе и раде на томе. Поставили смо високе циљеве и не можемо само да обећамо да ћемо освајати трофеје, већ морамо константно да радимо на себи.

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

Фото: РК Партизан

У моменту када је одлучио да постане играч Партизан Адмирал Бета, 34-годишњи Иранац спаковао је кофере и заједно са супругом и осмомесечном ћеркицом кренуо у нову животну авантуру. Није било лако променити средину са бебом у рукама, али с обзиром на то да је и Саидова супруга била професионална рукометашица, заједно су донели одлуку да баш Београд буде њихов нови дом.

– Срећан сам што имам некога ко разуме шта живот професионалног спортисте подразумева. Супруга и ја смо се потрудили да ћерка не осети промену превише и брзо смо се навикли на живот у Србији. Људи су заиста гостопримљиви и срдачни, саиграчи су ме прихватили од првог тренинга и не осећам се као странац. Тешко је одлучити се да промениш државу када имаш малу бебу, поготово када не знаш језик, али налазимо начин да се споразумемо. Причам на енглеском, а са тренерима Ђорђем Ћирковићем и Марком Исаковићем, као и са Николом Црноглавцем, разговарам на румунском. Трудим се да брзо научим језик, јер желим да знам више о земљи у којој сада живим.

Слободно време породица Хеидарирад проводи у шетњи парком и опремању стана, а када се врати са тренинга Саид преузима улогу „бебиситерке”.

– Обожавам да проводим време са ћеркицом. Помажем доста жени, јер не желим да буде преморена, заслужује сву моју помоћ и бригу. Мајка је и природно је да она проводи највећи део времена са бебом, али када немамо тренинг, ја преузимам бригу око ћерке. Живимо сами, немамо помоћ са стране и мислим да за сада супер функционишемо. Беба не дозвољава да баш сваку ноћ спавамо, али преко дана смо океј (смех). Када као мушкарац одлучиш да имаш породицу, мораш да будеш ослонац у сваком смислу. И само да знате, немамо још пуно времена за разговор, супруга ме чека да преузмем улогу „бебиситерке” – нашалио се Саид.

Фото: РК Партизан

У Београду га посебно радује стање у саобраћају, па нам сликовито описује како изгледа када вас ухвати гужва у Техерану.

– Када сам потписао за Партизан, пријатељи из Србије су ми одмах рекли да се спремим за гужве и хаос у саобраћају. Верујте ми, не знате шта је гужва у саобраћају. У Ирану можете буквално да одспавате у колима када вас ухвати гужва, тако да ми вожња не представља никакав проблем.

Свој 34. рођендан Саид је прославио победом у вечитом дербију, а први поклон добио је од тренера голмана Михаила Радосављевића. Ипак, посебно га радује што су први меч код куће улепшале пуне трибине и сјајна атмосфера.

– Занимљиво је да сам, откако сам дошао у Европу, сваке године на рођендан играо утакмицу. Мики је од првог дана оставио посебан утисак на мене, помогао ми је да се уклопим у тим и навикнем на живот овде, а за рођендан ми је купио енглеско-српски речник. Купићу и ја њему леп поклон десетог јануара, када он буде слављеник. Био је то заиста сјајан дан за мене. Победили смо уз велику подршку навијача и надам се да ће нас бодрити и на наредним утакмицама. Сезона је дуга, а до циља се долази постепено. Зато нам је њихова подршка важна – закључио је чувар мреже Партизана.

(РК Партизан)

БОНУС ВИДЕО:  "НОВАКОМАНИЈА": Навијачи похрлили да се сликају са Новаком Ђоковићем

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације