ИСПУНИО САМ СНОВЕ, НИ ЗА ЧИМ НЕ ЖАЛИМ: Марко Подрашчанин за 18 година оставио дубок траг у одбојкашкој репрезентацији Србије

КАО клинац скупљао је лопте и враћао их браћи Грбић, Мештеру, Герићу… Марко Подрашчанин је због сиднејске генерације заволео одбојку, тајне чаробне игре откривао је у Војводини, као свако дете маштао, али није слутио да ће најдражи дрес носити 18 година, да ће постати рекордер са 362 наступа у репрезентацији. Тачку је ставио 3.августа 2024. у последњем колу групе фазе олимпијског турнира у Паризу против Канаде (3:2). Али, каријеру још није завршио, јер је вратио у Лубе.

Foto: Profimedia

- Репрезентација ми је донела све оно што сам сањао као дете, јер сам одбојку почео да тренирам захваљајући сиднејској генерацији, олимпијским победницима. Сви су ми били узори, маштао сам да једног дана наступим за национални тим, освајам медаље и чини своју породицу, пријатеље, народ срећним. Од тога нема ничег лепшег. За 18 година сам стекао јако пуно пријатеља, радио са изузетним тренерима, саиграчима, упознао многе људе по свету и богу хвала донели смо много медаља нашем народу – прича Подршчанин.

Подсећа Марко да је играти за репрезентацију нешто најлепше, посебно... И срећан је што се опростио на највећем такмичењу.

*ЖЕЛИШ ДА ОДИГРАШ ТИКЕТ?*
--> ПРЕУЗМИ 6.000 ДИНАРА И КЛАДИ СЕ <--

- Месецима сам знао да ће ми Олимпијске игре бити последње у репрезентацији. Завршили смо победом и мислим да нисам могао лепши растанак да очекујем, јер смо пласманом на Игре после 12 година, направили велики резултат. Сама утакмица је била веома емотивна за мене, али искрено, нисам превише плакао, већ смо прославили онако како смо увек радили. Не само ја, него нас пар смо се лепо опростили – присећа се Подрашчанин.

Марко је играо на три Олимпијаде, пет СП, девет ЕП. Има светску бронзу, два злата и три бронзе на шампионатима Старог континента. У Светској лиги освојио је злато, три сребра и бронзу. Срце му је пуно...

*ЖЕЛИШ ДА ОДИГРАШ ТИКЕТ?*
--> ПРЕУЗМИ 6.000 ДИНАРА И КЛАДИ СЕ <--

- Када погледам уназад одиграо сам много добрих и значајних утакмица у репрезентацији.Не жалим ни за чим, мада су ме многи питали за олимпијску медаљу. На крају крајева освојено је 11 медаља у репрезентацији, а као дете ни у најлуђим сновима нисам могао да се надам таквој каријери. Презадовољан сам како је све изгледало од првог до последњег дана. Увек сам остављао буквално сваки атом снаге и део себе на терену, нарочито у репрезентацији и мислим да то људи препознају – истиче Подрашчанин.

Када је дебитовао, „света плава чета“ је нападала злато на СП 2006.у Јапану, где је била четврта. На растанку велики успех је био пласман на Олимпијске игре 2024.у Паризу, на којима су били девети.

- Учинак репрезентације се гледа кроз олимпијски цилус, а не кроз каријеру неког играча. А ми смо имали добре циклусе и када два пута нисмо изборили Игре, јер смо били европски прваци, победници Светске лиге... Да смо се пласирали борили бисмо се за медаљу, јер смо имали квалитет. Само, не може једна генерација вечно да траје. А ја сам био део четири: прво са сиднејском, потом са Никићем, Станковићем, Николом Ковачевићем, Владом Петковићем, онда 2013.долазе Јововић, Лисинац, Урош Ковачевић, Атанасијевић и сада са овима најмлађима, јер је већина њих била у Паризу.Мислим да је свака генерација била јединствена на свој начин и да остављамо репрезентацију у добрим рукама. Можда није тренутно конкуретна за медаље на великим такмичењима, али мислим да има доста талената и да уз рад могу да достигну наш ниво – сматра Подрашчанин.

У Италију је отишао са 20 година. Почео је у Кориљијану, а дубок траг оставио у Лубеу, Перуђи и Трентину, с којима је освајао све трофеја, од скудета до Лиге шампиона.

- Италија је моја друга кућа. Обожавам земљу и народ, који је по менталитету врло сличан нашем, нарочито централна Италија, између Ћивитанове, Маћерате и Перуђе. Деца ми иду у школу, породица ужива. А италијанска лига је све ове године најбоља на свету – примећује Подрашчанин.

Колико је цењен на чизми говори и то што је био капитен Лубеа и Трентина, а предводио је и Перуђу.

- Капитенска трака ме никад није превише привлачила. А увеј сам се трудио да дајем пример на терену и ван њега, да саветујем млађе играче. Једно од најлепших сећања је када сам играо на турниру на којем су биле све три моје екипе, где су ме све три навијачке групе лепо поздравиле.

Признаје Марко да се увек трудио када мења средине да то буде културно, спортски:

- Одбојка у Италији је лишена провокација, ружних речи... То је леп, фамилијаран спорт, где јако пуно деце долази на утакмице.

Подрашчанин истиче да ће играти све док се добро осећа, док има глад за победама. Признаје је да у једном тренутку размишљао и о повратку у Нови Сад:

- Пре годину, две била је прича о Војводини. Ипак, одлучио сам да останем овде, а када ме је позвао Лубе нисам се двоумио. У ствари било је Лубе, Војводина или крај каријере, јер за мене трећи клуб не постоји.

Деца вежбају кошарку

МАРКО признаје да се његова породица обрадовала када је одлучио да се опрости од репрезентције. А деца, Мила и Матеја тренирају кошарку.

- Најсрећнија је супруга, која је самном од првог дана у Италији. Било је доста одрицања током лета, где сам највећу подршку имао од ње, родитеља, брата. Радује ме што кћерка Мила и син Матеја воле лопту, што тренутно тренирају кошарку. Кошарка нарочито привлачи Матеју, који прати НБА, Богдановића и Јокића. Пре неки дан у свлачионици у којој имамо мини кош закуцавао је преко Шимињеза и викао да преко Ванбајаме закуцава, јер личе а и мој саиграч носи број један – прича Подрашчанин.

Бићу највећи навијач

ПОСЛЕ шест година одбојкашка репрезентација играће у Србији, јер ће овог лета бити домаћин једног турнира у Лиги нација.

- Бићу највећи навијач мојим бившим саиграчима. Одавно нисмо играли у земљи и често сам говорио да то није добро за мушку одбојку, јер сам као дете, 1996,97,98 ишао у СПЕНС да гледам одбојку... Скупљао сам лопте, додавао их великом Владимиру Грбићу, његовом брату Николи, Вушуровићу, који ми је био први агент и одвео у Италију. Много лепих коцкица поклопило се у мојој каријери – каже Подрашчанин.

 Срећни празници

- ЧЕСТИТАО бих свим читаоцима "Новости" срећне новогодишње и божићне празнике, уз пуно здравља, срећа, весеља с надом да ће бити успешнија од 2024.године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације