ВРАТИО СЕ КАО ПОБЕДНИК: Никола Дедовић поносан што је са ватерполистима одбранио олимпијски трон на Играма у Паризу

ДЕЈАН Савић му се 2022. захвалио на сарадњи, Урош Стевановић га ја 2024. позвао да помогне "делфинима". Никола Дедовић је као из топа рекао "да" селектору и на Олимпијским играма у Паризу показао колико је био неопходан ватерполо репрезентацији Србије. И може да се похвали са два олимпијска злата.

ФОТО: Профимедиа

Дете Партизана, звезда Вашаша се у суштини у репрезентацију вратио други пут. Први пут 2019, када су му Немци нудили држављанство, а тадашњи селектор Дејан Савић је одлучио после пет година да му пружи нову шансу. Није се домогао медаље на СП 2019. и ЕП 2020, али је у Токију 2021. први пут постао олимпијски победник. Потом није био у Савићевим плановима, да би га Стевановић уочи олимпијског турнира позвао под националну заставу, а он узвратио сјајним партијама у Паризу.

- После СП у Дохи, где смо били седми, селектор Стевановић ме је позвао и питао да ли имам жељу да се прикључим репрезентацији, на шта сам ја одмах одговорио позитивно. Тај разговор је био кратак, обојица смо знали шта желимо, а остало је било онако како сам и замишљао - прича у телефонском разговору за "Новости" Никола Дедовић.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

На опаску да ли је икад помислио да ће добити трећу шансу Никола каже:

- Искрено, нисам превише размишљао о томе. Када ми се 2022. Савић захвалио шансу је добила нова генерација. Додуше, сматрао сам да смо Милош Ћук и ја по годинама део те екипе. И на крају се испоставило да је било тако. Искрено после Дохе имао сам неки осећај да ћу добити прилику, јер сам сматрао да својим знањем и искуством могу да допринесем побољшању у игри и позитивном резултату.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Дедовић сматра да његов одлазак у руски Синтез није утицао на Савића да му се захвали:

- Деки ми је рекао да не рачуна на мене још док сам био у Шпандауу. И нисам размишљао о томе зашто је тако одлучио. Ја лично гледам какав је ко играч и шта може да допринесе. А био сам у зрелим играчким годинама, имао 30. Ипак, када сам заиграо за Вашаш поново сам привукао пажњу.

На Николином примеру се види да не треба никога отписивати из репрезентацији.

- Увек сам говорио, и када сам био млађи, да у сениорском саставу треба да играју најбољи, они који могу највише да покажу. Наравно да треба пружити шансу млађима и драго ми је што им је селектор Стевановић на турниру Светског купа омогућио да осете култ репрезентације. Али, када су најбитније утакмице треба да играју најбољи, мање је важно да ли имају 16 или 36 година - сматра Дедовић.

Оно што Дедовића чини поносним су два олимпијска злата. И то су његове једине медаље са највећих такмичења.

- Екипа у Паризу се доста променила у односу на ону из Токија. Сви су говорили да је састав подмлађен, а ми уопште нисмо била млада екипа, имали смо доста ватерполиста са великим играчким искуством, што нам је помогло да савладамо све препреке које смо имали у граду светлости - примећује Дедовић.

Атмосфера уочи Париза није била охрабрујућа. После Токија на три СП и два ЕП није освојена медаља...

- Сигурно је да се очекивало да ће после изразите доминације претходне генерације и одласка великог броја играча да неће моћи да се настави такав низ резултата... Те три године биле су веома напорне, веома интезивне, прикупљала се снага, нова екипа стицала је искуство, а Ћуков и моји долазак је вероватно допринео да се на крају постигне овакав резултат - истиче Дедовић.

У анкети "Тотал ватерпола" изабран је у идеалну поставу света, а за Душана Мандића је најбољи играч планете...

- По мени је најбитније је да смо остварили резултат, какав смо желели и да сам могао да дам свој допринос у освајању олимпијског злата. Због тога сам пресрећан. А све остало су додатно лепе ствари. Наравно да ми прија, што сам у идеалној постави по избору једног од најпрестижнијих портала у свету ватерпола. Само, ово је колективан спорт и када се подвуче црта најважније је што само ми заједно урадили - наглашава Дедовић.

А рецепт из Рија и Токија, када се играло слабо у групи, примењен је и у Паризу...

- Турнир је дугачак. Морам признати да на великим такмичењима не читам новинске чланке, али видим да људи нису упућени у систем такмичења. По мени, на турниру имамо две фазе такмичења, једна је групна, у којој је најбитније изборити нокаут фазу, а оно право почиње од четвртфинала. Ми смо испунили све што смо желели. Наравно није ишло онако како смо ми замишљали да ће да иде... Али, мислим да је то био прави пут, да смо утакмицу по утакмицу подизали форму, кад год је било најбитније били смо најбољи и на крају смо остварили оно што смо желели - истиче Дедовић.

Многи који су са вама били у олимпијском селу причају да се у почетку деловали веома забринуто. Колико вам је помогао сусрет са Новаком Ђоковићем.

- Он је дошао код нас, мислим после Аустралије. Новак је наш највећи спортиста, поделили смо лична искуства, разменили позитивну енергију, с којом он сам зрачи, дао нам је неки подстрек и на неки начин поистоветили се са њим и успели да наставимо даље - прича Дедовић.

Када упоређује екипе из Токија и Париза примећује да их краси, што и све генерације, победнички менталитет и заједништво:

- Људи стално говоре о култу репрезентације Србије. Ја стварно мислим да је култ, ко год је на било који начин осетио дух те репрезентације свестан је шта му све доноси и шта му значи. Ко год је икада заиграо за репрезентацију зна на који начин треба да се понаша, да се односи према свим обавезама које су пред њим. Разлика између екипе из Токија и Париза, је што су онај тим сви стављали у групу фаворита за освајање злата, а нас нису, јер није било резултата претходних година. Драго ми је што смо успели све да демантујемо и да смо показали да смо ми ти који се питамо у базену.

Морамо да се прилагодимо

СВЕТСКА федерација је поново променила правила...

- Мислим да је ово највећа промена у последњих 20 година. Најбитније је да се што пре адаптирамо. Сигурно је да ће доћи до великих промена у тактичким замислима... По мени је много бржи интезитет, доста ће се променити, биће много више голова, што је и показао турнир Светског купа.Много више је физички захтевније, али надам се да ће бити интересантније публици - каже Дедовић.

Повратак кући

ДЕДОВИЋ се на лето враћа у Раднички, за који је играо после одласка из Партизана. Међутим брзо се отиснуо у иностраство.

- Враћам се после 10 година у земљи. Договорио сам се на две године, долазим заједно са Савом Ранђеловићем из Вашаша. Екипа се прави за највеће могуће домете, потписао је и Андрија Прлаиновић, већ је у тиму Борис Вапенски. Амбиције и очекивања су велика, ми ћемо дати све што је до нас да пробамо да остваримо неки резултат - истиче Дедовић.

Конкуренција никад јача

Последњих година конкуренција је све јача, мала је разлика између првог и деветог...

- Пред Париз сигурно је девет, можда и 10 екипа ишло на медаљу. Турнир је био изузетно захтеван и тежак, сви имају право да се надају, лопта је округла, сви тренирају, сви се баве овим спортом, екипе су све уједничаније. Опет, с друге стране резултат на Играма не показује тако, због чега ми је јако драго - сматра Дедовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације