ЗНАТЕ ЛИ ШТА СУ СРБИМА РАДИЛИ НА ПРВИМ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА? Данас је дан за историју српског спорта

На данашњи дан, пре 115 година, основан је Српски олимпијски клуб. Званично, олимпизам на тлу данашње Србије зачет је 10. фебруара (23. по новом календару) 1910. године оснивањем Српског олимпијског клуба. Он је основан у редакцији листа „Ново време” на четвртом спрату хотела „Москва” у Београду као прва званична олимпијска организација код Јужних Словена. И, тим поводом, Олимпијски комитет Србије је приредио дивно подсећање на тему "Како је све, заправо, почело?".

FOTO: OKS

На порталу "Новости" преносимо вам ту причу у целости:

"Хотел Москва у Београду у коме је основан Српски олимпијски клуб, архитектонски драгуљ руске сецесије и споменик културе, када је изграђен, изменио је изглед Београда. Грађен је као интернационална палата, чији су власници били Руси и Срби. Отворио га је 1908. године српски краљ Петар I Карађорђевић.

Оснивање Српског олимпијског клуба
 

Оснивање Српског олимпијског клуба предводили су млади официри школовани у Француској, а кључну улогу имао је капетан Светомир Ђукић, који је постао директор Клуба.

Светомир Ђукић / FOTO: OKS

Секретари су били потпоручник Милош Илић и студент Александар Илић, док су за благајнике изабрани дрогериста Милосав Јовановић и капетан Милорад Петровић. Генерал у пензији Никодије Стевановић именован је за почасног председника.

Финансијску подршку Клубу пружали су „Ново време“, Трамвајско друштво, Министарство народне привреде, Топчидерска економија, казнени завод, Министарство војно, Команда места, Београдска општина, Команда жандармерије, Прометна банка, Бродарско друштво, Војна академија, Српско народно позориште, Коло српских сестара, Народна одбрана и Двор. Краљ Петар редовно је пратио такмичења, одредио је и простор за вежбање у Кошутњаку, док је престолонаследник принц Ђорђе био члан Клуба.

Српски олимпијски клуб је 1911. променио име у Средишну савезну управу или Централни олимпијски клуб.

У програму Клуба се каже:

• да олакшава оснивање витешких друштава и спортских клубова, као и морално и материјално, делом и саветом, помаже витешка друштва и клубове који постоје;
• да приређује земаљске и светске олимпијске утакмице и игре,
• да приређује путовања и пешачења разних група по отаџбини и ван ње, и
• да предузима мере за буђење и подстрекавање витешког духа у народу.
   

Те 1911. године цела управа клуба залагала се за организовање изборних такмичења, како би и наши такмичари испунили норму за учешће на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Постојали су организациони и финансијски проблеми како би се рокови испунили, и како би се такмичење организовало. Припреме за организацију су биле кратке, тако да је циљ био, имати малу, али квалитетну екпиу. После такмичења које је одржано у Кошутњаку, олимпијски тим свео се на два члана.

Душан Милошевић и Драгутин Томашевић – Бранили боје Србије на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године

Олимпијске квалификације одржане су у мају 1912. у Кошутњаку, а победник у трци на 100 м Душан Милошевић и победник у маратону на стази Кошутњак-Умка-Кошутњак Драгутин Томашевић одређени су да бране боје Србије на Играма у Стокхолму.

Уз помоћ Владе од 4000 динара и под вођством директора Српског олимпијског клуба, пешадијског капетана Светомира Ђукића, секретара, коњичког поручника Драгутина Војиновића и стручног вође екипе инж. Андре Јовића, кренули су 12. јуна возом за Стокхолм, испраћени са београдске станице уз пуцање прангија.

Делегација Србије на церемонији отварања Олимпијских игара у Стокхолму, 1912. године / FOTO: OKS

Драгутин Томашевић био је један од наших првих учесника на Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму и први је носио заставу Србије на отварању. Десетоструки је победник маратонске трке Обреновац – Београд.

Рођен је 20. априла 1890. године у Бистрици, селу у близини Петровца на Млави.

Драгутин Томашевић / FOTO: OKS

Маратонац Драгутин Томашевић је победом на стази Кошутњак – Умка – Кошутњак изборио одлазак на Олимпијске игре у Стокхолм. Томашевић се у то време налазио на одслужењу војног рока и уз посебно одобрење војних власти отпутовао је на Олимпијске игре.

У Стокхолму,  одржана је трка у којој је од 92 пријављена маратонца стартовало њих 62. Што се тиче Томашевићевог пласмана, он је и даље под велом тајне како записник са ове трке није сачуван. Према неким изворима он је заузео 37. место и то зато јер је био саботиран. Наиме, Томашевић је водио у трци, међутим у једном тренутку је гурнут у шанац и држан док не прођу фаворити трке.

Драгутин Томашевић је, након Олимпијских игара у Стокхолму, започео припреме за следеће игре 1916. године у Берлину, али убрзо је мобилисан и смртно рањен у борбама на брду Бубањ код Куле. Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици у породичној гробници, заједно са својим спортским трофејима.

Душан Милошевић рођен је 1. јуна 1894. године у Страгарима, варошици у близини Крагујевца. Био је свестран спортиста, такмичио се у атлетици, пливању и фудбалу. Један је од оснивача БСК фудбалског клуба из Београда.

Душан Милошевић / FOTO: OKS

У квалификационој трци на 100 метара у Кошутњаку 20. маја 1912. године је победио и то са временом од 12 секунди чиме је обезбедио учешће на Олимпијским играма исте године. Наредног месеца је у Стокхолм отпутовао возом са три кофера, а 23. јуна на Играма је у својој квалификационој групи на циљ стигао трећи. Са временом од 11,6 секунди нажалост није обезбедио пласман у друго коло, како су даље ишла прва два такмичара из групе.

Душан Милошевић преминуо је 19. маја 1967. године у Београду где је и сахрањен.

У знак сећања на члана првог Олимпијског тима Србије, у Основној школи „Јулијана Ћатић“ у Страгарима, прошле године отворена је меморијална соба посвећена овом првом српском олимпијцу.

Пријем у чланство МОК
 

Светомир Ђукић који је у Стокхолму почео дружење с Пјером Де Кубертеном, у служби извештаја са пута пише: „После јаче агитације међу члановима Међународног комитета, а у вези са повољним успехом наших тркача, учинило је да је на последњој седници Међународног комитета примљен Српски олимпијски комитет у међународну заједницу”.

Заседање МОК у Стокхолму трајало је од 4. до 17. јула. Првог дана објављен је захтев Србије за пријем у МОК, а из Ђукићевог извештаја могло би се закључити да је пријем обављен последњег дана („на последњој седници“), али то ни у документацији МОК није прецизно записано. У Стокхолму је Светомир Ђукић постао члан Међународног олимпијског комитета (члан МОК био је до 1948. када је на лични захтев на Конгресу у Лондону разрешен дужности).

Писмо Светомир Ђукића упућено Пјеру де Кубертену
 

У архиви Међународног олимпијског комитета као најстарији документ који се води у архиви Олимпијског комитета Србије налази се писмо које је Светомир Ђукић, директор Српског Олимпијског клуба, упутио Пјеру Де Кубертену, оснивачу модерног олимпијског покрета.

"Господине Председниче,

Господин генерал Никодије Стевановић, који је тренутно одсутан из Београда, проследио ми је Ваше писмо. Замолио ме је да Вам се изузетно захвалим на Вашем тако љубазном позиву и успешним преговорима који су нам омогућили да уђемо у Међународни олимпијски комитет.

Он Вас такође моли да примите његову захвалност за исказану Вашу, као и љубазност других чланова Комитета, према српским делегатама.

Са моје стране, оно што једино могу да учиним јесте да Вас уверим у своју искрену захвалност.

Што се тиче питања која сте поставили и у случају у ком ми указујете велику част изабравши ме за члана Комитета, уверавам Вас да се ни у ком случају нећу повући из српског комитета. Селидба овде не чини никакав утицај и неће ме навесту да прекршим дату реч.

Молим Вас, примите изразе мог најдубљег поштовања,

Капетан Светомир Ђукић,

Директор Српског олимпијског комитета

Старешина чете Трећег пука Краљ Петар Први у Београду"

Писмо Светомир Ђукића упућено Пјеру де Кубертену / FOTO: OKS

Овај документ који је истаживачима у нашој земљи, игром случаја, постао доступан тек у јулу 2006. године, значајан је као потврда одличних односа које је Ђукић неговао са Међународним олимпијским комитетом, али и као потврда једне мале бирократске чињенице, а то је да се већ тада, 1912. године олимпијска организација која је основана 1910. званично називала Олимпијски комитет Краљевине Србије, о чему сведочи печат на овом документу. Година 1910. у печату показује несумњив континуитет од Олимпијског клуба до Олимпијског комитета, а разлика у називу (на печату и у заглављу меморандума) може значити да је одлучено да се промени име организације, али да се чекало признање МОК како би се Олимпијски клуб промовисао.

По оснивању нове државе, 1919. у Загребу је основан Југословенски олимпијски комитет и то име носио је све до 3. априла 2003, када је постао Олимпијски комитет Србије и Црне Горе. Последња промена имена у Олимпијски комитет Србије десила се 8. јуна 2006. године због гашења Државне заједнице Србија и Црна Гора, чиме је наш национални олимпијски комитет после 87 година поново представник олимпијског покрета и спорта државе Србије, настављајући континуитет чланства у Међународном олимпијском комитету, који је започео Српски олимпијски клуб", истиче се у причи ОКС-а.

Бонус видео: Невиђени детаљи са дочека српских олимпијаца у Београду

Препоручујемо

Фудбал

0 13

ХАОС У РУСИЈИ: Репрезентативац Србије прво проглашен за "непријатеља Украјине", а потом није могао да верује шта га је снашло у престоници

23. 02. 2025. у 18:26

Фудбал

0 3

ОСТАВИТЕ СВЕ ШТО РАДИТЕ И ПОГЛЕДАЈТЕ НАЈБОЉИ ГОЛ 2025! Човек је стварно урадио - ово! (ВИДЕО)

23. 02. 2025. у 13:25

Кошарка

0 6

"ЛАГАЛИ СМО СЕБЕ!" Јокић беснео као никад због пораза Денвера, али када је упитан за Дончића...

23. 02. 2025. у 09:22

Фудбал

0 0

РУШИ СЕ РЕКОРД ДРАГАНА ЏАЈИЋА?! Невероватна дешавања у ФК Црвена звезда

23. 02. 2025. у 13:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације