РОЂЕНДАН ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА: Милица Ђуричић положила венац на гроб оснивача ОКС

Недељко Иљукић

24. 02. 2025. у 15:21

ПОТПРЕДСЕДНИЦА Олимпијског комитета Србије Милица Ђуричић, поводом 115 година од оснивања ОКС посетила је Ражану, и том приликом положила венац на гроб Светомира Ђукића, оснивача олимпијског покрета у Србији.

РОЂЕНДАН ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА: Милица Ђуричић положила венац на гроб оснивача ОКС

Олимпијски комитет Србије

Олимпизам у Србији званично је зачет 10. фебруара (23. по новом календару) 1910. године оснивањем Српског олимпијског клуба. Српски олимпијски клуб основан је на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир С. Ђукић. Рођен је 1882. године у селу Ражана код Косјерића. Поводом 115 година олимпијског покрета у нашој земљи, потпредседница Олимпијског комитета Србије Милица Ђуричић, посетила је родно место генерала Ђукића.

Отац Благоје Гавриловић, старешина цркве Успења Пресвете Богородице у Ражани, дочекао је потпредседницу Олимпијског комитета Србије Милицу Ђуричић. Овом приликом Милица Ђуричић, обишла је цркву која је саграђена 1890. године, након чега је положила венац на гроб Светомира Ђукића.

- Сам чин доласка овде и полагање венца на гроб Светомира Ђукића има посебан значај, као и прича са свештеником, али и упознавање са животом генерала Ђукића. Мало људи је свесно његове величине и његовог утицаја, али надам се да ће то у будућности да се промени. Спорт је најсветлија тачка нашег друштва, и утицај који може да има на млађе генерације је велики, и важно је да им покажемо да су снови оствариви - рекла је Милица Ђуричић.

Генерал Ђукић био је први директор Српског олимпијског клуба основаног 1910. године и вођа прве олимпијске делегације Србије на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Тада је и постао члан Међународног олимпијског комитета и то остао до 1948. године. На оснивачкој седници Југословенског олимпијског одбора 1919. изабран је за потпредседника. У Краљевини Југославији био је водећа личност олимпијског покрета. Предводио је југословенске спортисте на Играма четири олимпијаде: у Антверпену 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1936. године. Ђукић је био свестрани спортиста – стрелац, мачевалац, пливач, тркач, гимнастичар, веслач, скакач и бициклиста и учесник бројних такмичења. После Другог светског рата, 1948. године, одрекао се чланства у Међународном олимпијском комитету у корист другог представника ФНР Југославије и остатак живота провео у избеглиштву, у Немачкој. Преминуо је 1960. године. Неколико месеци пред смрт последња жеља му је била, тако је рекао сину др Душану Ђукићу, да његове посмртне остатке пренесу и сахране у Ражани. Његови посмртни остаци пренети су у завичај и положени у гробници порте цркве у Ражани 2002. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКА ЗАСТАВА ТАМО МОРА ДА БУДЕ! Владимир Путин издао наређење

"РУСКА ЗАСТАВА ТАМО МОРА ДА БУДЕ!" Владимир Путин издао наређење

Откако је почео рат у Украјини, или како то Руска Федерација зове "специјална војна операција", Русија је прошла кроз многе међународне санкције, од којих је већи део њих и даље на снази. Једна заједничка ствар за оне које се тичу спорта је - забрана истицања руске заставе. А то руски председник Владимир Путин не гледа благонаклоно.

24. 12. 2025. у 19:50

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ у клиници где се негује стручност, поверење и хумани приступ пацијентима