Преминуо легендарни мађарски ватерполиста и троструки олимпијски шампион Карпати
Троструки олимпијски ватерполо шампион из Мађарске Ђерђ Карпати умро је у 84. години.

Н. Параушић
Вест је данас објавило Удружење мађарских бесмртних спортиста. Није наведен узрок смрти.
Карпати је освојио златне олимпијске медаље 1952, 1956. и 1964. године. Такође, освојио је и бронзу 1960. године и три европска првенства.
Он је био последњи живи члан генерације мађарског тима који је 1956. године у Мелбурну победио СССР, у утакмици која се одиграла само неколико недеља након што је совјетском интервенцијом угушена краткотрајна мађарска револуција.
Утакмицу названу "Крв у води" Мађарска је добила са 4:0, а Карпати је постигао гол. Тај меч сматра се један од најпознатијих у свету ватерпола, а играчи су били груби и провоцирали су једни друге.
У последњем минуту утакмице совјетски ватерполиста Валентин Прокопов ударио је Ервина Задора коме је пукла аркада, крв је потекла и обојила воду око њега.
Мађарска је касније у финалу победила Југославију са 2:1.
Карпати је био четвороструки пливачки шампион Мађарске и почео је да игра ватерполо за Ференцварош као 15-годишњак. Освојио је пет шампионских титула.
Дипломирао је право 1964. године, а касније је радио као тренер у Мађарској и Аустралији. Био је члан стручног штаба репрезентације која је освојила злато на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године.

ЈУРИМО ЧЕТВРТИ У НИЗУ! Ево данашњег Тип "сигурица тикета" са нове три реалне квоте
РЕДАКЦИЈА Типа вам је и јуче предложила тикет који се показао као добитан.
28. 07. 2025. у 06:42 >> 00:37

РУСЕ ОДУШЕВИЛА ЛАЖНА ВЕСТ ИЗ СРБИЈЕ! Русија и даље (узалуд) слави...
Русија и Украјина су, откао је почео рат који Руска Федерација назива "специјална војна операција", довели до тога да се, на овај или онај начин, и остатак света укључи у тај сукоб, а најновије вести на ту тему - стижу из сфере спорта.
27. 07. 2025. у 16:58

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)