КОРОНА "ОТЕЛА" ПЕХАРЕ НОВАКУ И "ДЕЛФИНИМА" Српски ватерполисти били су "виђени" како бране злато из Рија, НБА остала у сенци расног покрета

НОВАК Ђоковић је деловао незаустављиво, изгледало је да би то могла да буде та година када ће престићи Роџера и Рафу по броју слемова, узети олимпијско злато.

Фото: Nebojsa Parausic

Ватерполисте није превише уздрмао пораз од Шпаније у четвртфиналу Европског првенства у Будимпешти, све је ипак било подређено Токију. Кошаркаше Партизана, сви су поново видели у Евролиги, а опоравак Иване Шпановић од повреде је учинио да малтене сваки љубитељ атлетике навуче одору физиотерапеута и да свој суд о томе колико ће рођена Зрењанинка скочити на лето.

Фото: М. Вукадиновић

Када бисмо поседовали машину за повратак у време, тако некако би изгледала прва два месеца 2020. из угла српског спорта. Не рачунајући фудбал, који је прича за себе, ово је тек укратко преглед онога што су домаћи играчи и тимови доживели почетком године пре него што је вирусна пандемија паралисала планету и тек у летњим месецима "допустила" некима од поменутих да се барем на тренутак врате свакодневици на борилиштима широм света. Наравно, ово је и прича зашто ће поменути корону вероватно довека проклињати.
"АДРИЈА ТУР", ПТПА...

Новаков старт сезоне је био као из снова. АТП куп, Аустралијан опен, Дубаи, три трофеја и амбиције за још пет пута толико. Међутим, почетком марта стиже вест: "Отказан је Индијан Велс", затим и Мајами, и као кула од карата урушио се Тур. Са доласком лета, тенис је полако почео да стаје на ноге и са тим је Ђоковићев "Адрија тур" требало да публици жељној спорта барем мало прекрати муку. Тако је и почело, београдско издање је по свим параметрима било спектакуларно, али је репризу у Задру зауставио позитиван случај Григора Димитрова. Касније је и сам Новак заражен вирусом што је само послужило да се организује још један медијски линч на њега.

Уследила је убрзо и неславна дисквалификација са Ју-Ес опена и уз објаву да ће основати ново удружење тенисера (ПТПА), најбољи тенисер света је поново добио мету на челу од медија, који су попут хијена у пустињи намирисали крв. Глатки пораз од Надала у финалу Ролан Гароса, брзо је компензован обезбеђивањем првог место до краја 2020. у Бечу, чиме се изједначио са Питом Сампрасом по броју година (6) проведених на челу АТП тура. У међувремену, Новак је хуманитарним радом наставио да помаже здравство у борби против короне, мада то је ретко ко и констатовао док се бактао са погрешно протумаченим ставом о вакцинацији. Ипак, домаћи тенис није само Ђоковић. Радовали смо се и успесима Ласла Ђереа (Сардинија) и Миомира Кецмановића (Кицбил) који су нам ставили до знања да је будућност светла, а годину "белог спорта", финиширала је вест о доласку Виктора Троицког на место селектора Дејвис куп репрезентације.

КЛЕЧАЊЕ И МЕХУР

Кошаркашки део ове приче, никако не би могао да протекне без Партизана. До прекида у марту, добро подмазана машинерија Андрее Тринкијерија је газила на свим фронтовима и била већ виђена поново у Евролиги. Ипак, одлука да се сви резултати из прошле сезоне пониште, као и да завршница АБА лиге не буде одиграна, уништила је снове о елити момака из Хумске, што је на крају резултирало одласком Тринкијерија, тренерском вртешком на почетку нове сезоне и резултатском кризом која и даље дрма црно-беле.

Што се тиче црвено-белог дела "вечитог" ривалства ни ту ситауција није претерано боља. Саша Обрадовић није издржао ни до Нове године, а заменио га је Дејан Радоњић и у руке добио скупоцен састав чије су стартне амбиција досезале до пласмана у Топ 8 Евролиге, али то ће бити јако тешко засад. На Јадрану је ситуација знатно другачија. Звезда има тим који је пројектован за освајање АБА лиге и делује да би само чудо или нека нова пандемија, не дај боже, могла да их спречи у томе.

Када је у питању међународни кошарка, ту је пажња читавог света била на НБА лиги, која се не под налетом вирусне пандемије закључала у Дизнијев комплекс у Орланду и завршила сезону 2019/2020. Мада ни тамо сам спорт није био баш у првом плану, већ борба против расизма кроз покрет БЛМ (или у преводу "Црни животи значе"). Клечало се америчкој химни, чак је на неколико дана све стало у "мехуру" у Орланду, али све се на крају завршило слављем ЛА Лејкерса, који су на путу до титуле морали да прођу и кроз Денвер нашег супрестара Николе Јокића.

Најмање смо се ове године нагледали репрезентативне кошарке, само четири пута су момци били у акцији и у дебитантским наступима Игора Кокошкова на клупи "орлова" остварили две победе и два пораза. Наравно, изостанак савршеног учинка проузрокован је играњем састава који нису чинили НБА и евролигашки играчи због добро познатог сукоба на релацији ФИБА - УЛЕБ.

ИГРЕ И ОКО БАЗЕНА

Колико је ватерполо трофејан и моћан спорт у Србији, говори и чињеница да је мало којег навијача уздрмало неосвајање европске медаље у Будимпешти. Вероватно је став већине гласио: "Ма подвикнуће Дејан Савић два-три пута и ето нас на трону у Токију". Ипак, због проклетог вируса, авионске карте за пут у престоницу Јапана нису ни "чекиране" а Филиповић и другови су се тек недавно окупили како би по други пут кренули да кују планове за одбрану злата из Рија 2016.

Међутим, репрезентативне акције, помало су остале у сенци свих превирања за кључне функције у ВК Партизан. Борба струја окупљене око Александра Шоштара и Зорана Аврамовића с једне и Татијане Ракас и Мирка Брадајића са друге, протести незадовољних родитеља и хладна вода на Бањици озбиљно су уздрмали трофејног великана који је у јако лошој ситуацији. Ипак, крајем августа црно-бели су добили нову управу, у чијем су саставу и Филип Филиповић, Милан Алексић и Стефан Митровић, који је крајем године одлучио да напусти грчки Аполон и врати се у Партизан.

Српски ватерполо је обасјао и повратак асова као што су Милош Ћук, Страхиња Рашовић, Гаврил Суботић...

КОФЕРИ ПУНИ АМБИЦИЈА

Посебан сегмент у категорији пропуштених шанси јесу и Олимпијске игре одложене за 2021. Тамо су многи наши спортисти планирали пут са коферима пуним највиших амбиција. Поред поменутих ватерполиста, кошаркаша (тек треба да се квалификују), снови о медаљи накратко су прекинути и одбојкашицама, стрелцима, веслачима, кајакашима, текводнисткињама, "баскеташима", Ивани Шпановић и осталим атлетичарима.

Српски олимпијски тим засада броји 63 члана, а сигурни смо да ће их тек бити и да ће у наредној години ваљда све проћи по плану за све српске спортисте, без обзира на то да ли ишли у Токио или не.

Препоручујемо

Фудбал

1 3

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ГАЗДА: Бане Ивановић очитао лекцију бившим саиграчима из Челсија (ВИДЕО)

03. 01. 2021. у 16:32

Фудбал

0 0

ФУДБАЛЕРИМА У ЕНГЛЕСКОЈ НЕМА ПОМОЋИ: Настављају се кршења корона протокола, под ударом првотимац Ситија

03. 01. 2021. у 15:25

Кошарка

0 0

КОШАРКАШКА ЛЕГЕНДА ИМА КОРОНУ: Олимпијски првак и светски вицешампион позитиван

03. 01. 2021. у 13:57

Остали спортови

2 1

ЈУГОНОСТАЛГИЧАР ВУЈОВИЋ У БОРЦУ ИЗ БАЊАЛУКЕ: Сад сам комплетирао све бивше републике СФРЈ

03. 01. 2021. у 13:46

Фудбал

0 0

ЈЕЗИВЕ СЦЕНЕ У ПОРТУГАЛИЈИ: Фудбалер се срушио из чиста мира, играчи оба тима га оживљавали (ВИДЕО)

03. 01. 2021. у 14:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације