А ТАМАН СУ СЕ ПОНАДАЛИ... Новак Ђоковић је овако натерао хејтере на Западу да му се поклоне!
Новак Ђоковић је не баш тако давно био, на радост многих који га не подносе, отписан. Дочекали и они својих пет минута, убеђени да је са Србином "све готово", "нема више шта да тражи" и "нека га тамо, ван овог спорта, није он као Роџер Федерер и Рафаел Надал". Појавио се у међувремену и Карлос Алкараз. Али, Ноле, заправо, нигде није одлазио. Нарочито не ван тениса, чији је апсолутни владар, што је кулминирало спектакуларном завршницом "АТП финала", како се званично зове Завршни турнир у Торину.
Пре само 22 месеца, 34-годишњи Новак Ђоковић, "тенисер пред пензијом", на сраман начин је, као криминалац, депортован из Аустралије. Разлоге сада већ знају и врапци на грани, али чињеница је с њим поступано као са некаквим страшним преступником, иако је у Мелбурн на гренд слем турнир чији је светски рекордер стигао тек када су му аустралијске здравствене власти за то дале дозволу (па га политичари, због притиска јавности, а уочи тамошњих избора, истерали из земље иако их је победио на суду) заиста је учинила да многи помисле "готов је".
У његовом одсуству, Рафаел Надал је први пробио границу од 20 гренд слемова, освојивши баш "Нолетов" Аустралијан опен (док је троструки узастопни шампион био депортован). Па је Рафа потом одмакао на два разлике узевши изнова "свој" Ролан Гарос. Новак Ђоковић је, просто, био у другом плану. Потпуно затечен оним што му се десило у Аустралији, једно време није ни играо тенис, потом је већ у четвртфиналу Дубаија изгубио од 123. на свету, Јиржија Веселог, па пао на првој препреци у Монте Карлу, где га је победио Алехандро Давидович Фокина... Десило му се да изгуби и у родном Београду (од Андреја Рубљова), да га у првом сусрету Карлос Алкараз победи, и то после преокрета (у мадридском полуфиналу), Надал га је већ у четвртфиналу Ролан Гароса "почистио" и...
"То би било то". Говорилу су.
"Готов је", тврдили.
Али, од тог јунског пораза од Надала, који је неколико дана касније повео са 22:20 у гренд слем титулама, до овог новембарског великог тријумфа у Торину, Новак Ђоковић је урадио нешто незамисливо за његове хејтере:
Остао је Новак Ђоковић.
Посвећен ономе што воли.
Спреман на још већа одрицања, не да би демантовао друге, него да би потврдио оно што зна: да има бескрајан тениски таленат и да је, чак и у "пензионерским данима", како су га описивали, вољан да тај таленат умножи.
Прионуо је на посао, иако је за њега тенис далеко више од тога. Реч љубав би била можда прејака, имајући у виду оно што Новак осећа према породици, али, опет, тенис...
Тенис је једна посебна фреквенција његовог постојања коју други људи често не пронађу у својим животима, са својим талентима. А на тој фреквенцији, ма колико сурово то звучало, на крају турнира "може постојати само један". И на крају године, такође.
Од оног јунског пораза од Надала, који је тада водио са 22:20 у гренд слем титуалама, до овог новембарског великог тријумфа у Торину, Новак Ђоковић је урадио нешто незамисливо за многе:
Престигао је Рафу (24:22 је сада за Србина), али и не само то. Показао је и себи и другима колика је моћ те његове љубави, колика је снага вере када се свим срцем верује да је чудо могуће. Тада, уосталом, и немогуће може да се деси - али смао ако се вера преточи у дела.
Трудом својим, никако другачије.
Па опет, само у недељи за нама, Новака су многи изнова отписивали.
Морао је да игра три сета са Рунеом. "Није више то то".
Мучио се против Хуркача. "Ето, сад од других зависи да ли ће проћи у полуфинале".
Прошао је, јер је и заслужио - два драматична меча је добио у три сета, а пораз доживео са 7:6 у трећој деоници.
Велики нису безгрешни. Они су већи од других само зато што када падну, крену још јаче.
А Новак је баш такав морао да буде против Карлоса Алкараза, највећег овогодишњег такмаца. Спектакуларног младића који га је у епском петосатном финалу Вимбдлона спречио да тамо осми пут подигне круну. Момка ког је, жељан да докаже да још није "Карлитово време", декласирао.
А онда је то урадио и Јанику Синеру, у финалу које је постало "лекција како се држи реванш".
У два најтежа меча изгубио је 11 гемова.
Недовољно да изгуби један дуел.
Да, из битке у битку бивао је и уморнији, али и јачи. И са неком новом раном, али и са новим осмехом. Добро, и неком новом гестикулацијом за безобразни део публике, било да је париска или торинска. Али, која год да је, и ко год да је наспрам њега, он је имао само једну поруку, налик једној од најпопуларнијих песама на велшком језику, "Yma O Hyd":
"И даље сам ту. Упркос свима и свему".
Метју Футерман је, у ауторском тексту за "Атлетик", то овако сумирао:
"Прошле године, Новакови ривали током читаве каријере су се или пензионисали (Федерер) или утихнули (Надал), па је Ђоковић потражио нови извор за мотивацију. Била је ту трка за највећим бројем гренд слем титула у појединачној конкуренцији, али тенисери су нашпановани за борбе са другим људским бићима.
Ђоковић је био спречен да игра на америчкој турнеји због одлуке да се не вакцинише против Ковид-19. Док је он остао заглављен у својим кућама у Европи, свет се заљубио у Алкараза, који је бриљирао на Ју-Ес опену, освојио прву гренд слем титулу са осмехом који је као магнет, али и радосним еланом који изазива уздахе, еланом којег није било у Ђоковићевој 'камп приколици'.
Осетивши нечију рано распаљену ватру, нарочито јер је она красила тинејџ-сензацију чија је каријера била највећи, најбржи успон на врх који је спорт икада видео... па, то је била сва мотивација која је Новаку требала.
У његовом свету, бакље се не предају другоме.
Оне се отимају.
Или... не."
Новаково "Не!" конкуренцији није ново. Чује се оно још од тениских давнина. Од кад није пристао да узме британско држављанство. Од кад је почео да мрси конце и Надалу и Федереру. Од кад није пристао да се игра игре "ћути ту и ради шта ти се каже, ма колико то било ненормално" (рецимо, Нолетово оснивање својеврсног синдиката тенисера, "ПТПА", са жељом да се успротиви самовољи АТП-а који готово да уопште не брине о тенисерима који нису у самом тениском врху - за то је најбољи пример).
Али, његово највеће "Не!" је, заправо, уједно и његово највеће "Да":
"Да, ја сам Новак Ђоковић, најбољи тенисер свих времена.
И, не, нисам још отишао".
Бонус видео: Новак Ђоковић - Пет тајни због којих је најбољи на свету
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
Препоручујемо
"ДВА АНЂЕЛА МИ ДАЈУ СНАГУ" Новак Ђоковић открио како побеђује све пред собом
19. 11. 2023. у 20:22
ЦРНО-БЕЛИ ИМАЈУ ДОРБУ ЕНЕРГИЈУ: "Парни ваљак" мора боље у другом делу сезоне
ПАРТИЗАН ће у 18. колу Евролиге угостити Фенербахче.
27. 12. 2024. у 08:45
ТОНИ КРОС ЖЕСТОКО ПОНИЗИО ЛУКУ МОДРИЋА: Хрват ово никако није очекивао
Баш овим насловом један од најчитанијих хрватских дневних листова обавештава тамошњу јавност шта се догодило.
26. 12. 2024. у 19:38
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (4)