АНРИ ЛЕКОНТ ЗА "НОВОСТИ": Желим Ђоковићу још гренд слем трофеја!

Нова генерација тенисера у свету тек треба да се докаже. То што смо доживљавали на теренима с Новаком Ђоковићем, Рафаелом Надалом и Роџером Федерером, нећемо више имати прилику да гледамо.

Фото: Горан Чворовић

Тако, у ексклузивном интервјуу за "Новости", говори легенда француског и светског тениса Анри Леконт (61). Његовом оштром тениском оку мало шта промиче. Велико искуство стицао је освајањем 19 АТП титула, а власник је, на Ролан Гаросу, и пехара, у дублу са Јаником Ноа, који је подигао 1984. године.

У својој богатој ризници трофеја овај изузетни леворуки играч има и освојени Дејвис куп за француским националним тимом 1991. године, као и Светски куп 1986, тада као пети играч на АТП листи. У дублу, освојио је и Индијан Велс 1992, у пару с Гијом Форжеом. Сматра се једним од најбољих француских тенисера опен ере.

У приватном животу је предусретљив и увек се радо одазива да прокоментарише збивања у тенису. И данас је код куће редован посматрач и пасионирани коментатор на великим тениским спектаклима, као што су Ролан Гарос или недавно завршени париски мастерс у "Берсију". 

• Је ли мастерс у Паризу изгубио на дражи, имајући у виду да ове године није било великих звезда?

- Не бих се сложио с тим да их није било! Наступио је Карлос Алкараз, а видели смо и друге изузетне играче из самог врха светског тениса који су одлично играли. Био је ту и Иго Ембер, атипични играч, који неодољиво подсећа на једног другог леворуког тенисера (смех). Публика је уживала.

• Тенис је веома захтеван спорт. Припада ли будућност атипичним играчима, попут Ембера, или онима који пролазе кроз превише захтеван систем какав, на пример влада у Француској, али који није дао врхунске резултате на гренд слемовима последњих деценија?

- Пре свега је на играчима да се инвестирају у своју каријеру. Систем је одличан. Француска тениска федерација ради фантастичан посао. Али, на крају је све на тенисерима. Морају да сами око себе успоставе сопствену структуру. Сви они који су наступали овде су прошли кроз то. Потребни су напори, а за то је неопходно и време.

• Нема више на теренима Федера и Надала, Ђоковић ређе игра… Каква будућност чека публику у овом спорту?

- Оно чему смо присуствовали, никада више нећемо видети. Била су то три фантастична играча који су играли тенис из снова. Сва тројица су се међусобно испомагала својим играма, да би се попели на недостижне врхове. Сваки од њих има свој лични печат и сваки је много дао светском тенису.

• Дошло је до смене генерација. Како видите нова имена која преузимају тениски врх?

- Не може се то поредити. Различито је. Долази нова генерација, такође с великим потенцијалом. Али, не обележавају тенис у својим почецима као што су то радили Роџер, Рафа и Новак.

• У чему је разлика? Шта им недостаје у односу на велики трио који је претходне две деценије обележио "бели спорт"?

- Разлика је у свему! Најпре у личностима. Велика тројица су била различита. С једне стране је био Џемс Бонд – Роџер, теримнатор – Рафа, док је Џокер био Ноле. Три различите личности, са три различита стила игре, и са огромном жељом да егзистирају и доминирају у тенису.

• Имају ли млађи шансе да их једном достигну?

- Пронаћи ће своје место. Долази полако њихово време. Ту су Јаник Синер или Карлос Алкараз који тек треба да покажу да могу да освоје више гренд слемова. Надам се да ће, такође, помоћи један другоме да се пењу навише.

• Шта, с друге стране, доноси нова генерација у односу на старе? Је ли то, можда, експлозивност?

- Експлозивност су имали и "стари". Доносе своје особене личности и игру која еволуира. Али, тек су на почетку. Подлога је другачија, постаје бржа, видели смо то и у "Берсију". Чим је бржа, имају више проблема. Морају да се адаптирају. Зато су играчи, попут Ига Ембера, који је имао различит стил, успели на претходном турниру да наметну своју игру.

• Ђоковић је и даље активан. Докле, по вашој процени, још може да игра и осваја титуле?

- Код њега је сада све искључиво питање мотивације. Све је освојио! Ако заиста има жељу да настави, Ноле ће играти. Можда код њега све постаје полако компликовано око мотивасаности. Јер, увек је имао "брата" поред њега да га гурне напред. Сада га стижу и године, понекад мало касни на лопту. Да ли ће учинити додатни напор да пребаци у вишу брзину да би добио још неки гренд слем? Искрено му то желим! Мада је, ионако, урадио све што је могло да се уради у тенису.

КОРАК ДО РОЛАН ГАРОСА 1988.

Леконт је у синглу на Ролан Гаросу играо у финалу 1988. године када је поклекао против Матса Виландера, а има још и два полуфинала на теренима у Булоњској шуми, 1992. и 1986, када је међу четири најбоља био и на Вимблдону. Једини је француски играч из опен ере који је одиграо три пута полуфинале Ролан Гароса.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

БОНУС ВИДЕО: Печат најбољег - Које рекорде сада јури Новак Ђоковић? 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације