"ДАН ДУНАВА": За здравију воду и богатији рибљи фонд
ПРЕДСТАВЉАЊЕМ пројекта „Мултисекторски приступ непогодама у Осјечко-барањској жупанији и Аутономној покрајини Војводини, Регионалне развојне агенције Бачка у партнерству са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство и партнерима из Хрватске, данас је у објектима за мобилни опрему јавног предузећа „Воде Војводине“ обележен „Дан Дунава“.
Фото З. Грумић
Реч је о пројекту вредном 1,8 милиона евра у оквиру Програма прекограничне сарадње Хрватска–Србија којим се интегрише вишесекторски приступ и подиже ниво спремности за катастрофе и заједничко деловање у случају великих поплава или несрећа.
- Пројекат је почео у октобру 2019. године и до краја марта идуће године заједничким радом експерата из Србије и Хрватске, биће унапређен и успостављен систем одбране и санације. - Циљ је такође да се смањи ризик од отпада и да постојећи капацитети буду што ефикаснији. Нови Сад је је један од ретких градова који је још пре десет година имао мобилну брану за одбрану од поплава, а овим пројектом предвиђено је додатних 200 метара такве бране. Такође, ту су и пумпе , пунилице … све за одбрану од потенцијалних поплава да нам се не деси поново 2014. година - каже Андреа Стијепић, координаторка пројекта и наглашава да је саставни део читаве приче и едукација за чланове Кризног штаба, пољопривреднике, ватргосане службе… све који доприносе заштити од поплава.
По речима Немање Ивановића, наченика покрајинске инспекције за заштиту животне средине, у последњих седам-осам година еколошко-хидролошка ситуација је много боља, с обзиром на до та на Дунаву раде два пречистача као и да није било већих загађења нити једно веће угинуће рибљег фонда.
- Индустријска постројења се контролишу на току Дунава од границе са Мађарском до Београда, и нема загађивача који то угрожавају. Није било ни удеса већих пловила који би излили токсине у воду али је зато огроман проблем пластични отпад, који бацају неодговорни грађани и који представља катастрофу поготово када ниво реке опадне. Реч је о тонама пластичних флаша и то је заправо у фокусу заштите животне средине, ове, као и у наредним годинама. Поред свог природног богатства, имамо два бисера природе, Горње подунавње и Ковиљско-петроварадински рит, које једнако тако морамо чувати- каже Ивановић.
- Бољем квалитету воде, здравијем и бројнијем рибљем фонду у Дунаву, доприносе и регулативе којих све сва привредна постројења уз реку придржавају. У Новом Саду имамо две „црне тачке“, колекторе канализационе на Кеју жртава рације и иза железничког моста, а прошле године смо уклонили са обале и два расховодвана ледоломца који су били потенцијални загађивачи- каже Ивановић.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)