АРХЕОЛОЗИ ОДГОНЕТАЛИ ТАЈНЕ РИМСКОГ ГРАДА: Завршена истраживања Аквеса у Прахову код Неготина
У Прахову код Неготина завршена су истраживања бедема римског града Аквеса. Раније кампање биле су усмерене на некрополе у околини, а сада је неготински Музеј Крајине у сарадњи са нишким Заводом за заштиту споменика културе Ниш радио на остацима самог Аквеса.

Фото: Музеј Крајине
- За антички локалитет Аквес знамо из новела цара Јустинијана где он у броју девет говори о граду са огромним бројем становника. Kасније у неким другим изворима срећемо да је то био један дистрикт са преко 37 утврђења око њега, тако да о Прахову заиста има пуно тих писаних извора који говоре о његовом значају – каже Гордан Јањић, руководилац пројекта, археолог – музејски саветник Музеја Kрајине у Неготину.
На простору некадашњег Аквеса и раније су спровођена истраживања али углавном некропола у околини самог града. Ове јесени, истиче Гордан Јањић, у сарадњи са консултантом пројекта археологом Александром Алексићем, конзерватором-истраживачем саветником, Завода за заштиту споменика културе Ниш, екипа је била фокусирана на бедем, дужине 45 метара којим је, сматрају археолози, био окружен и заштићен Аквес.

Фото: Музеј Крајине
Остаци Аквеса, дела његовог јужног бедема, нажалост, данас се могу видети једино на делу Децебалумске улице у Прахову. То су, вели Јањић и једини познати остаци једног од најзначајњих касноантичких градова на Дунаву.
-Први пут да се радио бедем самога града и одмах се показало да имамо фантастичну ствар. Сама архитектура је потпуно уникатна, на овом простору је нема, имамо те камене касете са трпанцем од камена, имамо вертикалне плоче којима је био обложен бедем са спољне стране. Једина аналогија коју сам ја успео да пронађем јесте Афродизијус, град у Анадолији, у Малој Азији. Налази који су се десили су такође фантастични, изузетни, показују нам ту касну антику, друга половина трећег, па чак и четврти, пети, шести век и да смо на правом путу. Доказали смо да је то бедем града, да није утврђење и доказали смо да је то изузетно архитектонски решено, што значи да је јако пуно улагано – додаје Јањић.

Фото: Музеј Крајине
Лимес је на овим просторима играо важну улогу на овом локалитету. То показују и бројни налази са ранијих истраживања околине Аквеса који се чувају у збиркама Музеја Kрајине, а посебно се истичу раскошни комади златног накита. Овогодишња истраживања самог бедема финансијски су подржали Министарство културе и информисања и Општина Неготин.
- Циљ пројекта извођења археолошких истраживања јесте израда техничке документације постојећег стања за потребе правне и физичке заштите археолошког наслеђа. У оквиру археолошких истраживања обављено је и чишћење терена од растиња. представљају први корак у поступку спровођења конзерваторско рестаураторских активности на овом непокретном културном добру. Без спроведених археолошких истраживања није могуће израдити пројекат конзерваторско рестаураторских радова– каже Гордан Јањић.
Препоручујемо

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЦРНОГ МОРА: Еколози и основци чистили обалу Дунава у Прахову
29. 10. 2021. у 22:55

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА: Нове анализе би могле да "промене" историју старог Египта
24. 10. 2021. у 15:58

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (1)