ДЛЕТОМ ПРАВЕ ЧУДА: Надомак Крушевца почела чувена манифестација - 46. Беловодска розета (ФОТО/ВИДЕО)
У БЕЛОЈ ВОДИ, славном селу камена "пешчара", који се експлоатише дуже од 600 година, поново се чују длета, чекићи и друге алатке, а камен од најтоплијих валера на свету под прстима вештих клесара и мозаичара постаје - дело.
То је знак да је почела 46. Беловодска розета, јединствена манифестација која слави камен и село које је Хандкеа четири године пре Нобелове фондације наградило "Цветом у камену".
Организаторе затичемо у припреми амфитеатра за церемонију награђивања новог лауреата 22. јула, а одмах до камене сале под небом уметници живо обрађују "беличњак" у Парку скулптура. Студент друге године докторских студија на Факултету ликовних уметности и српски зет, Ринеу Жањују из Кине срдачно нас уводи у свој "атеље".
- Овде тренутно правим други елемент за композицију споменика - предочава нам Жањују.
- Желим да искористим природне ствари у камену, који је заиста невероватан. Веома је мекан, па мора пажљиво да се ради.
Београђанка Ана Коцић је камен открила прошле године, али уметност још од детињства. Када се професионално остварила као економиста уписала је ликовну академију.
- То је била дечија љубав, која се сада обистињује - прича за "Новости" Ана Коцић. - Пешчар је феноменалан, има лепу текстуру. Ово је такође прва прилика да сама бирам материјал, тако да сам одушевљена.
Уметник Марко Вучковић, рођен у Крушевцу, већ годинама гради каријеру, али ове недеље први пут ради у Белој Води.
- Живим на релацији Крушевац - Београд, али је ово заиста први пут да стварам скулптуру од беловодског камена - каже нам Марко.
Старији Беловођани обилазе учеснике 26. Вајарске колоније "Беловодски пешчар" и 11. Мозаичарске колоније "Младен Србиновић". Саветују, говоре о свом искуству и старим беловодским клесарима. Прошлост која је изградила средњовековне цркве управо је настала из овдашњих мајдана, недалеко од Западне Мораве.
- Наш камен је украсио читаву средњовековну Србију, али и државне грађевине 19. века, безброј саобраћајница, пруга, мостова, тако да је беловодски пешчар културни бренд - истиче, за "Новости", професор књижевности из Беле Воде, Велибор Јовановић и набраја: Дренча, Каленић, Велуће, Лазарица, Љубостиња, Руденица, Наупаре, и још Бранков мост, Француски културни центар, Хипотекарна банка, Црква Светог Марка, Палата "Београд"...
Клесарска вештина наслеђивала се са алатом. Учило се у посебној школи у Белој Боди од 1910. до 1923. Наставило се до данас. Међу најпознатијим уметницима су Живановићи и Миленковићи, који баштине клесарску традицију дуже од једног века.
- Данас сигурно имамо 15 активних клесара у самој Белој Води и не јењава потражња и за самим каменом - каже нам Драган Исаиловић, председник Месне заједнице Бела Вода. - Због те наше велике прошлости, знамо да и село има будућност, јер без камена нема живота.
МАЈДАНИ
ДО 1997. године, на територији Беле Воде измерено је око 400 старих и нових мајдана одакле се узимао бели пешчар. Моравско градитељство је сада део историје, али се камен осим у Србији увелико извози.
Препоручујемо
ИВАНОВИЋИ НА ФЕСТИВАЛУ МОЗАИКА: Троје уметника из Параћина заступљено са два рада
18. 01. 2022. у 17:04
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)