СЛАТКА ЛУБЕНИЦА ЈЕ КАО МИРАЖЏИКА: Репортер "Новости" у сремском селу Хртковци, код Руме, где као Сава тече дуга бостанџијска традиција

РАВНИЦА, широка и пространа баш као у стиховима Мике Антића. На плус 35, поглед унедоглед чини се још бескрајнијим. Земља пуца од врелине, раслојава се у пукотине као шаре на лубеници.

Фото Д. Савић

Памти Срем и топлија лета, али увек оно актуелно оцрнимо као најврелије. Срећом, лубенице су прошле без "сунчанице". Избегле "топлотни удар", сачувале свежину у сушне дане. Ено их како се са сремским педигреом, као потврдом квалитета, "башкаре" на пијацама широм Србије. Одатле нестају као алва. Не задуго, јер још неколико дана и са сремских њива биће скинута и последња сласна лепотица.

Док се мештани Шашинаца и Добринаца, по навици, вербално кошкају чија је лубеница (и) овог лета најслађа, ми смо зашли у њиве које ће ускоро бити сам комшилук новог ауто-пута. Ту, између Руме и Шапца, у селу Хртковци, тече као Сава дуга и родна бостанџијска традиција.

Борис Лакатош, успешни произвођач од само 23 године, наш је водич кроз плодне хртковачке њиве. Добро смо поранили зарад те авантуре, јер у бостан ваља кренути пре "концерта" цврчака. Борисов препланули тен говори нам да је сате и сате оставио испод сунца родног неба.

- Јесам, али не жалим се, јер сам задовољан пласманом и продајом - каже са осмехом.

- Сваког другог дана долазе ми стални купци из Новог Сада, Београда, Коцељеве и Чачка, а и кућа нам је на главном друму, па сви знају на коју тезгу треба да сврате.

Док Борис вешто скида лубенице и слаже их на приколицу, питамо га како зна да су баш те "праве". Сазнајемо да је жути траг знак да су довољно "одлежале" и да могу са њиве. Када рашире белу шару толико да постане већа од зелене, таман су за скидање. Показује нам Борис и петељку, по којој су људи некада успевали да "ошацују" да ли ће лубеница усрећити купца.

- По систему "кашичица и брк", осушена петељка каже да је бостан зрео. Али према томе више не можемо да се равнамо, јер нису лета као некад. Велике су осцилације у температури, ноћи су хладне, дани врели, па се дешава да се петељка спаруши и на недовољно зрелој лубеници - открива нам млади произвођач који је занат рано украо од деде.

Борис сади шарене лубенице, јер признаје да са црним сортама још није на "ти". Брине га како би се изборио са њима када немају шаре да их одају. Са њима очито треба више такта.

Foto: Вера Волар, Фото Д. Савић

POGLEDAJ GALERIJU

- Она је права краљица сласти. Има танку кору, слађа је и брже сазри, али мораш више да јој "цинцулираш", јер је осетљивија - прича Вера.

- Људи кажу да им је егзотична, пошто је све ређе проналазе. Ко год је свратио на моју тезгу испред куће, а овуда је увек прометно јер пут води за Нови Сад, Београд, Шабац, Лозницу, па даље за Босну, вратио се. Имам купце који су овог лета били и по 15 пута.

Ко се и не би вратио по слатку "мађарицу", како су некада звали ову сорту, са којом се лети, уместо кафе, долазило у госте. Важно је такву "лепотицу" и сачувати од враголастих равничарских птица и зечева, па из непрегледних сремских њива ту и тамо искочи понеко страшило. За старе Сремце било је незамисливо да међу бостан не поставе лутке од старих капута и шешира, како би уплашили животиње. Некада је било још важније сачувати плодове од људи, па се над њивом ноћу пажљиво бдило, а умеле су ту да севну и озбиљне варнице. Слатка лубеница била је као жена миражџика, сви су се о њу отимали.

Тако је и данас, само сада, чини се, накупци освајају плен и присвајају заслуге. Вера признаје да на путу увек боље прође него када тргује на велико. То дефинитивно обара цену, па испада да боље прођу они који над лубеницом нису пролили ни грашку зноја.

- Накупци су права господа: дођу, купе за мале, а продају за велике паре, док ми произвођачи тешко успевамо да наплатимо свој рад. Велика су улагања, све је поскупело, од семена преко најлона до ђубрива, а цене лубенице су исте већ десет година. Зато се боримо директном трговином - каже Вера.

Традиција продавања лубеница на дугим шоровима, за Сремце је посебан ћеиф. Не одричу се тезгица са сунцобранима, али се са сетом присећају и времена када је било сасвим уобичајено да возом транспортују своје плодове до Босне или Хрватске, па у комшилуку с поносом излажу лубенице. Многи Сремци су захваљујући њима први пут видели море, а "пале" су тако и неке љубави за цео живот. Данас произвођачи не путују на Јадран да би сласно продавали бостан, али лубенице из Срема и даље "броде" широм региона.

ЛАКО ЈЕ КАД САЗРИ

КАДА почне време скидања бостана, лаици са стране помисле да рукаве тек тада треба засукати, али за произвођаче је то најмањи стрес.

- Суштина је да се расад посади, па онда иде брига: отварај, затварај пластеник три пута дневно, прати температуру, одржавај грејање да не буде ни прејако ни слабо, изнеси расад на њиву, обилази је, пуштај залив, прати вегетацију, ђубри квалитетно, скидај "тунеле", заливај, чекај да сазри... Када све то успе, скидање лубеница дође као задовољство - објашњавају нам саговорници.

Препоручујемо

Србија

0 0

ЛИТИЈОМ СТИГЛА И ЧУДОТВОРНА ИКОНА: Са Свете Горе у нови храм у Руми донета копија иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице

18. 07. 2022. у 08:12

Србија

0 0

ЧУВАЈМО УСПОМЕНЕ НА НАШЕ ВИТЕЗОВЕ: На Видовданском сабору у Руми одата почаст онима који су за слободу положили живот

27. 06. 2022. у 06:30

Економија

0 27

ХИЉАДУ ЉУДИ ЗА ПЛАТЕ ОД 1.000 €: У индустријској зони у Руми, после дужег времена стигао нови инвеститор - кинески "Хаитан"

14. 05. 2022. у 09:53

Србија

0 2

КИНЕЗИ УЛАЖУ 100 МИЛИОНА ЕВРА У РУМУ: Фабрика површине 100.000 м² ускоро креће са градњом

11. 05. 2022. у 20:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације