У КИКИНДИ ПРОМОВИСАНЕ ДВЕ КЊИГЕ: О професору др Спасоју Граховцу из пера бивших ђака гимназије

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди промовисала је две књиге о свом бившем професору и дугогодишњем директору, др Спасоју Граховцу, који је преминуо пре четири године. Својеврсне споменице под називима „Спасоје Граховац - живот и дело“ и „Споменик пријатељства“ исписали су др Јовица Тркуља и Гордана Ђилас, његови бивши ђаци из кикиндске гимназије док је тамо предавао.

Фото: Р. Шегрт

- Срећа је за Кикинду што је имала интелектуалца тог формата, при том отвореног, спремног да помогне, да предано ради и ствара. Без њега би стваралачка панорама града била крња, а културна баштина Баната скромнија. Он је био стуб који никада и нигде није напукао. Као уздарје добио је бројне награде и признања и на тај начин доживео тренутке који су ретки у каријери наставника и писаца у Србији, да ужива неподељено уважавање и признање свог завичаја, ученика и сарадника. По нашем суду, реч је о једном од највреднијих и најплоднијих културних посленика које је Кикинда дала у другиј половини 20. века – записали су Тркуља и Ђиласова.

Тркуља каже да је књига „Спасоје Граховац - живот и дело“ библиографија у којој је Гордана Ђилас приказала све што је Граховац написао и објавио, док је у књизи „Споменик пријатељства“ он представио његов, како каже, часни педагошки пут. Књиге су представљене у некадашњој Педагошкој академији, на којој је Граховац би предавач и директор.

- У овој школи је било златно доба његове педагошке каријере, али је то било исто такво доба и за школу. Он је оставио велики траг не само у раду ове школи, већ и у образовању Кикинде и несумњво је један од великана овог града – навео је Тркуља на промоцији.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Граховац је веома држао до културне баштине Срба у Банату и Војводини, али и у суседној Румунији. Памти се и по томе што је чврсто повезао Кикинду са Србима у Румунији.

- Развио је дубоко пријатељство између Срба у Румунији и Кикинди и допринео је повезивању установа културе наше две земље, односно нашег народа у два дела Баната, оном у Румунији и овом овде у Србији. Он је проглашен за почасног грађанина Ченеја у Румунији – истиче Славомир Гвозденовић, познати српски писац из Темишвара, угледни члан српске заједнице у Румунији и својевремено посланик у румунском парламенту.

Граховац је, тврди Тркуља, сматрао, а то је својим радом и делима и показао, да се традиција не наслеђује, већ осваја великим трудом.

- Једино тако она може да живи у садашњости и да буде светионик у будућности. Она треба да буде водич, а не тамничар будућим генерацијама. Средиште његовог рада и главни доприноси су на пољу педагогије и развоја завичајне културе Кикинде. Читав живот посвети је раду у тим областима. До краја живота остао је везан за своје Руско Село, где је и сахрањен – наводи др Тркуља.

Спасоје Граховац је био професор српског језика и књижевности и током радног века предавао је у Економској школи, Гимназији, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Сомбору. За живота је говорио да је на пут извео око 5.000 студената и ученика. Да је допринос и култури и спорту. Покретач је више листова и часописа, био је почасни и доживотни председник Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Добитник је многих награда и признања од којих су назначајанија Орден рада са сребрним венцем, Искра културе Војводине, Медаља части и родољубља српске дијаспоре у Темишвару и Златна повеља за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије.

Наследници Спасоја Граховца на пољу науке су ћерка Бранка, у области психологије, и унук Алекса Констатинов, на пољу математике, који је био ђак Математичке гимназије у Београду, а онда, уз пуну стпендију, завршио престижни колеџ МИТ у Америци, где живи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације