ГРЗУ И ВРЕЛО ПРЕПОРОДИЛИ ПЛАНИНАРИ: За развој излетишта у подножју Јужног Кучаја најзаслужнији први чланови ПСД "Јаворак" из Параћина

НЕТАКНУТА природа у подножју Јужног Кучаја - врело и река Грза, удаљени око 180 километара од Београда, а само двадесетак од Параћина - лепотом, већ годинама, мами планинаре и туристе. И, мада је Грза одавно престала да буде само викенд-насеље и локално излетиште, а подручје врела је заштићено, мало ко зна да заслуге за развој овог туристичког бисера имају и чланови планинарског клуба "Јаворак".

Фото: Планинарски клуб "Јаворак"

Јер, захваљујући њиховој иницијативи и труду равном подвигу, изграђен је пут који од саобраћајнице Параћин - Зајечар води до Грзе, као и најсавременији Планинарски дом. Пространо вештачко језеро код изворишта, надаље, створено је подизањем бране, а затим је изграђена мала хидроцентрала, која за Дом и околину производи струју.

Како је записао пре неколико година преминули Живко Живановић, један од оснивача и први секретара тадашњег Планинарско-смучарског друштва, основаног 1949, премијерни организовани излет уприличили су баш до извора реке Грзе... Из Параћина су стигли возом, пругом уског колосека, до села Извор, а затим пешице, брдским путем, до врела и Милијине колибе. И баш ту, где су се и касније често окупљали, "пао" је договор да саграде мању планинарску кућу. Доласком Ђорђа Живковића на чело "Јаворка", план је измењен, па је - уместо малог објекта - покренута изградња савременог Планинарског дома. Претходно је поред реке требало направити пут за превоз грађевинског материјала, а тадашње економске (не)прилике, у послератним годинама, нимало нису погодовале овим идејама.

- Обезбеђивање средстава за изградњу пута до Грзе била је наша друга организована акција. За израду главног пројекта ангажовали смо истакнутог инжењера Александра Танића, брзо смо пронашли и извођача радова, а велики допринос дали су омладинци, кроз радне акције током којих је утрошено је и више хиљада радних сати наших планинара. И, пут би изграђен, па смо се одмах окренули "подизању" Дома за који је, такође, требало пронаћи инвеститоре, обезбедити техничку документацију, одредити локацију, осигурати својину грађевинске парцеле, добити дозволу... Наш председник, Ђорђе Живковић, био је неуморан. Средства су дали донатори, али је јавност ипак спекулисала откуд "Јаворку" смелост да у послератним годинама гради толики објекат. Јер, тада је то био најмодернији планинарски дом у Србији, са собама за преноћиште на спрату - записао је Живановић.

С обзиром на то да је једна иницијатива "вукла" другу, планинари су одлучили да направе и вештачко језеро на Грзи. За кратко време, настала је брана - трећи објекат у нетакнутој природи. Брана је, потом, искоришћена за изградњу електричне централе, јер на други начин није било могуће обезбедити струју, а студенти београдског Електротехничког факултета радо су прихватили позив да током лета, без накнаде, изграде малу централу...

- Радили су и по десет сати, свакодневно. И, када смо добили употребну дозволу, осветлили смо не само Дом, већ и околину. Убрзо је отворен и угоститељски објекат, ангажовали смо и особље, па је Дом постао стециште бројних планинара из читаве тадашње Југославије, али и свих других заљубљеника у природу - закључио је Живановић, уз поруку: "Хтели смо и успели смо"!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације