ДВОЈЕ, АКО СЕ НАЂУ, МОГУ СВЕ! Осам парова у Врбасу овог пролећа заједнички прославило златну и дијамантску свадбу
ЛАКО је заљубити се, али је тешко остати у пару пет или шест деценија упркос свим изазовима које време носи. Успева то само онима који кроз живот корачају руку под руку и са срцем у срцу, додаје Милић Мијовић, председник Општинског удружења пензионера у Врбасу, по чијој се идеји заједнички прослављају златне и дијамантске свадбе парова са брачним "стажом" од 50 и 60 година.

фото ФОКУС
Та свечаност је у Врбасу установљена 2017, а овог пролећа је, после два прескочена дружења због короне, организована шести пут.
- У нашој општини је шездесетих година прошлог века склапано више од 400 бракова, 1973. је закључено 377, а прошле 186. Немамо тачну евиденцију о томе колико је парова дочекало златну и дијамантску свадбу. Све их, путем локалних медија и месних организација пензионера, позивамо на јубиларно весеље, али се не одазову сви. Било их је пре короне и до 27, а ове године се окупило осам - пет "златних" и три "дијамантска" пара - предочио је Мијовић.
Уз слављеничке торте, живу музику, игру фолклорних ветерана и званице из Новог Сада, Суботице, Сремске Митровице, Кикинде, Сомбора, Деспотова, Бачке Паланке и Борова у Хрватској, овогодишње честитке, поклоне и букете и свилени цвет са траком за даме, добили су за пола века верности Славица и Бранислав Јоцовић, Мирјана и Илија Родић, Милка и Чедомир Пејаковић, Меланија и Јулијан Будимски и Пајица и Јагода Грујић, а за шест деценија међусобне посвећености Слободанка и Србислав Дејановић, Радојка и Милорад Вајагић и Радмила и Мирко Пејовић.
- Заљубила сам се у Чедомира кад сам са Цетиња дошла на распуст код ујака у Ловћенац. Он је био студент Више машинске школе у Суботици, а ја ученица Средње медицинске школе на Цетињу. Забављали смо се две и по године и венчали кад сам завршила школу, 23. јуна 1974. Родитељима је било страшно што сам дошла чак у Војводину, али су се умирили кад су видели да сам се удала у честиту кућу - прича Милка Пејаковић (69).
Темељи стабилне породице
ПРЕДСЕДНИК Врбаса Предраг Ројевић наглашава да је велика привилегија бити гост суграђана који су провели 50 и 60 година у брачној заједници.
- Њихова приврженост љубави, поштовању и заједништву је уздизање вредности које су темељи стабилне и срећне породице. Сент-Егзипери је рекао да љубав није гледање једно у друго, већ заједничко гледање у истом правцу, а они то потврђују - казао је Ројевић.
Чедомир (75) је завршио Школу резервних војних официра у Карловцу, па је намеравао да се активира у ЈНА и с Милком се пресели у Хрватску, али због свега што се касније дешавало у бившој држави, срећан је што се супруга томе успротивила. Она није желела да живе ни у Суботици, јер је у Ловћенцу, како каже, била међу својим народом, а лепо јој је било са свекром и свекрвом, које је поштовала као своје родитеље.
- Имали смо велику несрећу 1996, на изласку из Сремске Каменице, кад смо муж и ја колима подлетели под аутобус. Обоје смо тешко повређени, а мени нису давали ниједан одсто да ћу преживети. Али, живот је чудо, остала сам жива да будем ослонац нашим двема кћерима, рођеним 1978. и 1984. године, обе 28. августа, на Велику Госпојину. Имамо и два унука, који су нам све на свету - каже Милка, поручујући да "једно не може ништа, а двоје, ако се нађу, могу све".
Милорад Вајагић (83) је у Куцуру код Врбаса дошао из Доброг Села код Босанске Крупе као седмогодишњак, код старијег брата, који је овамо стигао "влаком без возног реда".
- Ту сам се после, кад сам се вратио из армије, заљубио у Радојку. Напустила је Хемијско-техничку школу да би се удала за мене, и није се покајала. Тајна нашег брака је у томе што живимо мирно, слажемо се, договарамо и пуно радимо - у кући, дворишту и башти, а ја највише у радионици - прича Милорад, ауто-механичар.
Истиче да сад ради више него пре одласка у пензију, јер стално нешто прави или поправља. Одавно је баталио дуван и алкохол, рано леже и устаје и каже да је срећан човек, а дуговечност брака објашњава и генетиком, јер су и његова и Радојкина мајка живеле дуже од 90 година.
Он и Радојка (77) упловили су у брачне воде 13. јуна 1964. године.
- Била сам млада и слушала сам супруга, који је увек био вредан, добар муж и отац, а сад и деда и прадеда. Имамо два сина, петоро унучади и шесторо праунучади и нема веће среће - каже Радојка.

ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: "Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година" (ФОТО)
ЖЕНА по имену Хејли Хупер открила је да јој самопоуздање „уништава“ љубавни живот јер мушкарци сматрају да је „превише застрашујућа“.
23. 05. 2025. у 18:06

ХРВАТ ПОГИНУО НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Био официр француске војске, борио се у Луганску
ТОНИ Херцег, Хрват из Босне и Херцеговине и официр француске војске, погинуо је 6. маја у Луганској области у Украјини.
23. 05. 2025. у 17:00

"ОД ТУГЕ ПОСЛЕ СМРТИ МУЖА ДОБИЛА САМ РАК" Тешка судбина наше истакнуте глумице
ЂУРЂИЈА Цветић, истакнута српска глумица, суочила се с тешким животним ударцима који су оставили дубоке трагове. Упркос свему, задржала је достојанство и снагу, због чега су је многи сматрали хероином српске глумачке сцене.
25. 05. 2025. у 13:31
Коментари (0)