СТРУЈА У ЊИВИ ЗА БОГАТ ПРИНОС: Суша преполовила род кукуруза у Централној Србији, али не и на њивама Дејана Ђокића

ДОК агрономи процењују да ће просечни принос кукуруза ове године у Србији бити једва до пет тона по хектару, Дејан Ђокић (49), пољопривредник из Трешњевице код Параћина, обраће дупло!

Фото З. Рашић

Од око осамнаест хектара, колико је пролетос засејао овом пољопривредном културом, скоро дванаест је наводњавао. То је и разлог његовог одличног приноса, мада је заливање кукуруза у Србији изузетно ретко, а у Поморављу још није забележен такав "случај".

Ђокићи су, међутим, већ деценијама мање површине наводњавали користећи мотор на дизел, а ове године Дејан је успео да до поља доведе струју. Електрификација, започета још лане, у децембру, одужила се на шест-седам месеци, па је све до почетка јула прикупљао различите сагласности.

- Моје њиве су од последње бандере удаљене око 250 метара, па ме је само довођење струје до кућице коштало 7.450 евра. Потом је требало ископати шахте, поставити хидранте и електромоторе, развући струју и цеви, бетонирати... Електрификовати поља није нимало једноставно, па сам зато и закаснио десетак дана са првим наводњавањем. Да није тако, принос би ми био још већи. Ипак сам успео да у два наврата залијем на струју око девет хектара и још три сам заливао на дизел. Бербу тек почињем, род ће бити сигурно вагон, а можда и већи - вели Дејан, док нам показује квалитетан клип са одлично наливеним зрном.

Фото З. Рашић

На суседној њиви суша и летошње врућине су учинили своје, па је кукуруз готово спаљен.

Неупоредив са клипом који је "пио воду". Принос ће ту бити и троструко мањи од просечног.

Наш саговорник тврди да доброг ратарства због климатских промена више неће ни бити без заливања. У односу на дизел, струја је упола јефтинија. Он наводњава натапањем јер му је то једино исплативо. Воду вуче са око пет метара испод површине земље. Шест хектара заливао је по дванаест дана у два наврата. За натапање шест редова кукуруза једном пумпом потребно је око четири сата, па се њиве заливају данима, од јутра до мрака...

- Прво наводњавање треба да се обави почетком јула, када се на кукурузу појави метлица.

Тек кад има довољно воде, формира се максималан број редова у корену и број зрна у реду. Тако се ствара принос. Друго заливање је било десетак дана иза првог, последње декаде јула - објашњава Ђокић.

Овај агилни пољопривредник планира да доведе струју и до преосталих седам хектара под кукурузом, које још не наводњава. Последњих година купује земљу у атару суседне Дворице, на локацијама у близини пута и струје. Ту и воде има на малој дубини због близине Велике Мораве

Дејан тврди да са двадесет или тридесет хектара под кукурузом, ако се наводњава и приноси буду солидни, може да се живи, па му је идеја да се потпуно преоријентише са товног и млечног говедарства на ратарску производњу. У власништву тренутно има двадесет хектара сопствених ораница и још десет у закупу.

Фото З. Рашић

Ниска откупна цена

ЂОКИЋИ тек почињу бербу кукуруза и први пут ће већи део рода предати откупљивачу, а само четвртину сачувати. За цену од 19 динара по килограму Дејан каже да је недовољна. Њему ће и донети неку зараду, али ће произвођачи са лошијим приносима једва бити "на нули" јер оптимална примена агротехничких мера за кукуруз, уз квалитетне хибриде, подразумева улагање од 100.000 динара по хектару.

Kлипови

У ШЕСТ општина Поморавског округа под кукурузом је 40.000 хектара и на већини парцела он је сагорео. Просечан принос биће оквирно свега три до четири тоне по хектару, процењује Миланка Миладиновић, саветодавац за ратарство у ПССС Јагодина. Истиче да досад није чула да ико у централној Србији кукуруз наводњава, те да ретких примера можда има у Војводини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације