У ПАРАЋИНУ ЖИВИ ВОСКАРСКИ ЗАНАТ: Чува га већ седам деценија Живојин Ристић (ФОТО)
СВАКО јутро тачно у седам сати времешни Живојин Ристић (89) откључава свој дућан у центру Параћина, вероватно најстарију занатску радњу у граду на Црници, која се на истом месту налази 70 година.
Фото: З. Рашић
Ристић је мајстор воскарско-лицидерског заната који је положио за мајсторско писмо још половином прошлог века. Његови родитељи су, затим, продали хектар земље да би њему и брату Александру купили дућан за производњу лицидерских колача и свећа. Иако те колаче одавно не прави јер за њих нема купаца, за воскарски дућан време као да је стало. Споља и изнутра све је исто као пре 70 година – уредно спаковане свеће, мирис воска, тамјана, старине и меда. Чак је и излог сачувао рустичан изглед са дрвеним украшеним свећама од пре неколико деценија.
Воскари су средином прошлог века били веома поштовани, а мајсторско писмо добијало се после шест година учења. Из тог периода познати мајстори били су Света Манић из Крушевца, Соколовићи из Варварина, Аца Васић и Слободан Апостоловић из Ниша, Вукашин из Јагодине... У Параћину су тад били најбољи Миодраг Љубеновић и Тоза Божиновић, а браћа Ристић су им се ускоро придружила.
Живојин је после мале матуре завршио две године Пољопривредне школе, а како новца за даље школовање није било, учио је овај занат. Пре војске, свећар је постао и његов брат који је исту вештину стекао у Варварину код тече, мајстора Соколовића.
Фото: З. Рашић
- Људи су некада чекали у редовима испред врата наше радионице да купе лицидерске колаче. За производњу морали смо да имамо санитарну књижицу, да идемо редовно на лекарски преглед, да носимо белу блузу и капу... После је потражња за тим колачима стала, али не и за свећама. Имали смо своје ученике у сезони, радили за цркве, све трговине држале су наше свеће – открива, за „Новости“, времешни воскар.
Ристићи су дуго времена правили свеће искључиво ручно. И воштане, и парафинске.
- Данас ручна израда никога на интересује, а свеће продају сви. Од цвећара и гробарских предузећа, до цркве. А раније се знало – само ко свеће прави сме да их продаје – прича Живојин. Напомиње да се стари занат гаси. Производња је сад потпуно машинска, са мотором на струју.
А нема куће која не користи свећу. Треба за све, од крштења, преко венчања, до сахрана.
- Мој деда је био на Солунском фронту. Сва три брата су тад отишла, а један погинуо. Српски војници су на фронт носили воштанице. Палили су их у рову, молили се богу да се врате својој породици, да виде децу... Људи су се заклињали испред свеће, то се поштовало. Данас у Поморављу израдом свећа на традиционални начин бави се свега неколико воскара.
А треба знати направити свећу за Задушнице, и за славе, за свадбе и рођендане...
Препоручујемо
КИКИНЂАНИН НЕСТАО У НОВОМ САДУ: Последњи пут виђен на Божић у насељу Адице
11. 01. 2026. у 20:40
ПРЕМИНУО ТВОРАЦ ЈАВНИХ ЧЕСМИ ПО ВОЈВОДИНИ: Одлазак др Мирослава Кукучке из Кикинде
11. 01. 2026. у 20:39
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)