И ЗЛО ЗВАЛИ НА ВЕЧЕРУ: Протекли празници су нас подсетили како се славио Божић у пиротском крају у стара времена

У ДАВНА времена која и данас памте најстарији Пироћанци, Бадњи дан почињао је одласком на гробље, док се на Бадње вече позивао специјални гост - зло.

Foto: J. Cosin

Зло је позивано да би се њиме мирило. Пре вечере укућани би на слами поседали укруг "да жито не полегне". Ови обичаји дуго су се одржали у пиротском и старопланинском крају, а за "Вечерње новости" о њима сведочи осамдесетседмогодишњи Пироћанац Драгољуб Златковић, који више од 60 година документује народне умотворине и обичаје пиротског краја.

Пре Првог светског рата, Божић је био централни празник у Србији, и славио се 25. децембра, јер су држава и црква време рачунали по истом календару, јулијанском, док се Нова година није славила. У пиротском крају крај године се обележавао 2. јануара, док се Божић славио неколико дана касније.

- Људи су тада различито процењивали када почиње да се осећа да се година завршава. У Пироту то је био Игњатовдан, када је прва коледа. Тада се гледа ко ће први да посети кућу, да донесе срећу. Одрасли и деца долазе и доносе срећу - уводи нас у причу Златковић.

Варијације о прослави Божића биле су различите у зависности од села до села, али је постојала нека уопштеност код свих. Сви главни обичаји обављали су се на Бадњи дан.

- Домаћин одлази у шуму пред Бадњи дан да нађе богат бадњак, доноси га кући, усправи уз улазна врата, или дрвљаник, где се дрва секу и тамо стоји. Сутрадан изјутра рано, чим прође поноћ, домаћин излази и враћа се бадњаком и благослови кућу, пробуди све и меша у огњишту говорећи: колико искре, толико среће и тако даље, баш као и данас што многи раде. Након тога жене устају и почињу да месе и спремају хлеб "краваје" (хлеб повојница) у облику отворене осмице за коледаре. Припремају хлеб за вечеру. Како одмиче дан, излазе они којима је неко умро и износе на гробље по мало од свега што ће бити на божићној вечери - мало од компота, мало воћа, пасуља итд. - прича нам он.

Тако је овај празник почињао заправо са мртвима.

- То је обичај који је давно почео да се губи - додаје Златковић који је по струци агроном, али је деценије свог живота посветио писању књига о пиротским обичајима и језику.

- Након гробља, почињале су припреме за вечеру. У кућу се уносе слама и бадњак. Раније је била "ижа" - огромна просторија са огњиштем, па су сви тамо, цела кућа, онда пале бадњак да гори на огњишту. Домаћин када унесе бадњак, позове децу и она дођу и ухвате се као пилићи и иду према кући. Испред их дочекује домаћица са ситом. Баца се жито преко њих и благосиљају се, и обилази се три пута око огњишта - појашњава нам.

Затим се преко сламе посуте по поду простре крпа за хлеб и укућани ту поседају ногама у истом правцу.

- Сви скину обућу и ноге су им свима у једном правцу тако "да жито не полега". Онда негде седну са опанцима па их истовремено одбаце ногама, па ако се поклопе, не ваља, а ако падну како треба-ваља. Када се постави вечера, пре него што се почне, излази се напоље да се позива посебан гост - зло! У овом крају позивао се џерман или герман, митолошко биће преузето из словенске митологије. Он се позива да дође на вечеру и да не доводи облаке да не умлате летину, јер би морали мушки онда у "печалбу" (надницу), а жене да саме чувају децу и стоку. "Дојди сад на вечеру , а да ти летос очи не видим", говорили би - истиче он.

Пре позивања зла, у још давнија времена, позиване су звезде, небо и месец.

- Зову небо на вечеру, дакле мирење са васионом. Бабушнички крај и села око Суве и понека око Старе планине позивали су мечку на вечеру. У Заплању су позивали по три животиње - мечка, курјак и вране биле су најчешче - прича нам Златковић.

Тамо где су попови били писменији, позивала се Божја мајка, свеци или Свети Илија.

- Вечера почиње повојницом у знак рођења Христа и дели се кравај. У кравају се налази све оно што желимо да буде добро, слама за говеда, сено да буде тога, негде зрно кукуруза или пасуља и слично. Прво се дели за кућу, најстарији дели. Дали се мушкима прво па женскима по старости. Ако су имали слуге, те вечери они су били равноправни за трпезом. А ако имају госта, не дају му да ломи, да се не износи срећа из куће. Нека села дају још и печено сено конопље и свако мора да кусне ради опуштања - говори нам он и додаје да памти да је и њега тата терао да отпије мало вина, јер је вечера пред Божић таква да сви морају да се осећају добро и расположено и да то чекају целе године.

Након вечере судови се до сутрадан нису подизали.

- Јер мртви треба да дођу да вечерају. Затим су мушки задужени за бундеву, други мушкарац сече од бадњака ситна дрва и прави крстиће и качи их на кућу, шталу и тако даље. Остатак од бадњака носи се на њиву. За Божић се сутрадан пали износи сено из куће. Иако је пун паганских обичаја, Божић је празник који се највише одржао, док је Ускрс на другом месту - каже нам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације