Србија

РОМАН „НА ТЕМЕЉУ ВЕРЕ И НЕПОКОРА“: О христоликом човеку, породици и народу

Никола Јанковић

04. 08. 2025. у 12:20

Представљање нове књиге књижевнице Милеве Леле Алексић, романа „На темељу вере и непкора“ у издању „Чигоја штампе“, уприличено је у порти ужичке Цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка: породична сага једне часне српске породице опредељене да чува културу сећања, долази пред читаоце у тренутку када се претходно дело исте ауторке, збирка прича „У камену искри нада“ - нашла у кругу предложених за „Андрићеву награду“.

РОМАН „НА ТЕМЕЉУ ВЕРЕ И НЕПОКОРА“: О христоликом човеку, породици и народу

- Као продужетак Свете Литургије и заједничарења ове Цркве, уз захвалност Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту жичком Г. др Јустину на благослову за оваква окупљања, остварења која су у Богу добијају смисао у овом свету кроз синергију са Црквом – нагласио је отац Душан Томић, истичући да дела Милеве Леле Алексић чувају нашу традицију и праве вредности нашег народа.

Глумац Хаџи Немања Јовановић читао је одломке из романа, док је двочлана певачка дружина, а реч је о сестрама Тамари и Бојани Терзић, гласовима српске лирике увеличала догађај.

Роман „На темељу вере и непкора“ доноси животни пут фамилије Матијевића, од Пљевања до Вилова код Нове Вароши, кроз два века и више историјских раскрсница.

- Роман као свечарски вез на белом, српском платну, подсећа и тражи од нас да преиспитамо садашњи поредак вредности, а у односу на она време када су у породици, али и међу пријатељима и заједници, у којој се обитавало, подразумевала саборност, када су се искрено делиле и туга и радовања, рађања и умирања као комад погаче и проје. Ликови грађени са скоро литургијским поштовањем и аутентични су – речи су Зорике Павловић Давидовић из приказа књиге.

Др Јован Јањић истиче да се са ових страница „јавља предачки завет, чује заклетва мајке, загрми војни поклич, срцем запара јаук сирочади, бљесну медаље ратника за слободу, разлију се свадбарске песме…“

- Духовно потхрањван из сопствене баште, држећи се за небо и оријентишући се према сунцу, српски народ оснажио је свој корак, спознавши успут да вреди само усправно ићи. А управо такав ход постаће његов начин живота, због чега ће му многи завидети - додаје Јован Јањић.

Писању овог романа, напомиње Зоран Шапоњић, „претходиле су године и деценије у којима је ауторка походила манастире по Србији, Црној Гори, Косову и Метохији, Херцеговини, али и по Русији, Грузији, Грчкој, Турској, Румунији, Украјини, Италији, Албанији и Светој земљи, и исписала странце и странице, написала читаве књиге, све са крстом и три прста“.

Тако се сред буке света међу нама а због књиге, пројављује човек христолик и исти такав народ, иако има дана када такве, услед маловерја или услед глобалних околности, једва да можемо срести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације