Србија

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЈУНАЦИ: У Пироту, на грчком и српском војничком гробљу, комеморација у част изгинулих ратника

В. Ћирић

18. 09. 2020. у 16:12

НА ГРЧКОМ и српском војничком гробљу Метиљавица у Пироту, организована је комеморативна свечаност, посвећена грчким и српским ратницима који су војевали у Првом светском рату из ког се нису вратили.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЈУНАЦИ: У Пироту, на грчком и српском војничком гробљу, комеморација у част изгинулих ратника

Крај споменика 358 грчких војника, подофицира и официра који су страдали при крају рата у Пироту и околини, опело је служило наше и грчко свештенство, а венце и цвеће су положили представници Армије Грчке, Војске Србије, борачких организација, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, града Пирота, Пиротског округа и Ниша.

Због општепознатих ограничења које је собом донела епидемије ковида, ове године помену нису присуствовали потомци грчких ратника, који су били углавном из околине Патраса.

Грчко војничко гробље је једини споменик грчким војницима у Србији. Занимљива је прича о томе како је настало. Крајем Првог светског рата, у околини Пирота, тачније у селима Гљилан, Темска, Суводол и Извор затекли су се делови Треће грчке дивизије са Пелопонеза.

Током те зиме која је 1918 на 1919. годину била изузетно хладна, болесни, изнемогли, и ненавикнути на оштру цичу многи грчки војници су поумирали и сахрањивани по сеоским гробљима. Таквом исходу кумовала је и летња одећа и обућа коју су имали на себи.

Након рата, њихова земљакиња Катина Станковић која се током Првог светског рата заљубила у наредника из Пирота Петра Станковића и после рата дошла са њим у Пирот, прикупљала је њихове остатке по сеоским гробљима и сахранила их на ледини Метиљавица , крај старог гробља у Тијабари. Хроничари су записали да јој је у прикупљању остатака облиато помагао супруг Петар, некадашњи наредних који се после поврачења срспке војске нашау у грчкој, где су се и упознали и заљубили.

Половином двадесетих прошлог века, општина Пирот је донела одлуку да парцелу од неколико стотина квадрата у којој су сахрањени остаци ратника са Пелопонеза, поклони држави Грчкој у трајно власништво.

Грчка је касније, тачније 1932. године организовала подизање споменика и израду крстова са именима страдалих ратника. Традиција одавање почасти грчким ратницима, који су сахрањени недалеко од споменика који подсећа на страдање 7610 Пироћанаца током Великог рата, никад није престала.

Након смрти пиротске снајке Катинке Станковић, бригу о одржавању комплекса грчког војничког гробља преузела је друга мешовита пиротско-грчка породица Радмиле Сурланџис, чији потомци и дан данас заједно са градском управом брину о овом јединственом споменику који сваке године подсећа намернике и оне који се овде затекну, на пријатељство грчког и српског народа и у најтежим временима.