СЕЋАЊА НА ЗЛОЧИН НЕ БЛЕДЕ: После две деценије враћа се збирка у Спомен-гробље у Сремској Митровици
У оквиру меморијалног комплекса Спомен-гробље у Сремској Митровици, после две деценије биће враћена спомен-збирка сведочења о крвавим догађајима из 1942. године, открива, за "Новости", Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.
Фото Г. Лемајић
У Спомен-соби која је грађена за изложбу фотографија и предмета, после санирања ће поново бити постављена спомен-збирка која се чува у музејском фундусу.
Спомен-гробље је подигнуто у знак сећања на усташко-немачки погром становништа које се догодило у лето 1942, када су Сремци у колонама довођени у казниону, а онда ноћу извођени, стрељани и закопавани у заједничким гробницама. Процењује се да је овде у августу и септембру 1942. доведено око 8.000 грађана Срема, а колико их је остало у животу, ни данас се не зна.
- Усташке власти су оставиле довољно документације чак и филмске о томе како су вршили ликвидације. На том простору има још 2.500 људи који нису могли бити идентификовани. У Срему скоро да нема породице у којој није неко страдао од чланова током овог периода - каже Шулаја додајући да се о споменику, на чијем месту је велики број Сремаца страдао, мало се зна, а у школским уџбеницима скоро и да се не спомиње. - После формалних суђења пред преким судом, без икакве могућности одбране усташе су на више места у Срему стрељале цивиле. Углавном су ту биле невине жртве, старци, жене, деца...
Највеће стратиште било је у Сремској Митровици, на старом православном гробљу. Ту је од 30. августа до 8. септембра 1942. убијено неколико хиљада људи, међу њима и један од наших најпознатијих сликара Сава Шумановић.
Меморијални комплекс налази се на површини већој од десет хектара. Спомен-
-парк добио је нови и лепши изглед пре девет година, када је тадашњи градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић решио да га уреди и врати све оно што је претходних година било уништено.
СТРАТИШТЕ
СПОМЕН-гробље у Сремској Митровици које је подигнуто 1960. године по пројекту архитекте Богдана Богдановића, највеће је стратиште из Другог светског рата не само у Срему, већ једно од највећих у земљи.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РЕКАО "НЕ" ЦРНОЈ ГОРИ: Зашто Мима Караџић више неће снимати у родном завичају?
ГЛУМАЦ је изричит у својој намери!
06. 01. 2025. у 16:15
ЗА МЛАЂЕГ ФУДБАЛЕРА: И бивша Кебиног сина се удала у тајности - глумица раскинула са Игорем тик пред венчање
"ЈЕДНОСТАВНО, нисмо се поклопили."
06. 01. 2025. у 10:42
ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава
ЛИДЕР крајње десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл добио је данас мандат за формирање нове аустријске владе, а његова странка упутила је прошле године предлог резолуције аустријској Скупштини којом захтева да се парламент изјасни против признања тзв. Косова.
06. 01. 2025. у 19:41
КАКО ЈЕ МОГУЋЕ? Откривено зашто је Цетиње чувало само 9 полицајаца у ноћи масакра
"У БИВШЕМ систему су бирали подобне, ми сада морамо да радимо по правилима."
06. 01. 2025. у 11:08
МИРКА О БРАКУ И ПОРОДИЦИ: "Некада треба ћутати, а некада вриштати!"
"СРЕЋНО проводимо празнике зато што смо на окупу и имамо време једни за друге јер у данашње време свима нам фали још оно мало!"
06. 01. 2025. у 17:40
"МИРНО СПАВАЈ, СЛАВА ТИ" Познати сломљени због смрти трагача: "Мора ли и Божић да крене лошим вестима?"
СРЦЕ великог уметника и квизомана престало је да куца изненада у порти цркве у Јабуковцу где је отпутовао да прослави Божић.
07. 01. 2025. у 14:21
ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава
ЛИДЕР крајње десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл добио је данас мандат за формирање нове аустријске владе, а његова странка упутила је прошле године предлог резолуције аустријској Скупштини којом захтева да се парламент изјасни против признања тзв. Косова.
06. 01. 2025. у 19:41
СВЕШТЕНИК О СМРТИ МИЛИНКОВИЋА: Видео сам да му је лице било бледо-жуте боје, тресао се
ЈЕДАН од последњих људи који је разговарао са глумцем, режесером и чувеним "Трагачем" Милорадом Милинковићем је свештеник Влајко Банковић, протојереј-ставрофор и старешина цркве Светог вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина.
07. 01. 2025. у 15:26
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Најновије из рубрике
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ ПУНИ ВЕРНИКА: У Лесковцу и околини обележено Бадње вече и Божић
У свим православним храмовима шест локалних самоуправа на подручју Јабланичког округа, уз присуство великог броја верника, обележени су Бадње вече и Божић.
07. 01. 2025. у 13:31
ПРИЈАВЕ ДО 10. ЈАНУАРА: И ове године традиционална Богојављенска манифестација у Краљеву
Традиционална Богојављенска манифестација – пливање за крст часни у организацији Прваославног братства „Свети Николај Жички“, у Краљеву ће по 18. пут бити одржана 19. јануара на ибарском кеју.
07. 01. 2025. у 13:30
У ЗНАК СЕЋАЊА НА СИНА БОГДАНА: Славољуб Милановић и ове године даривао крагујевачку децу
Крагујевчанин Славољуб Милановић и ове године је даривао крагујевачке децу у знак сећања на свог прерано преминулог сина Богдана. Пред Нову годину дарове је добило 250 малишана, а на Бадњи дан још стотинак.
07. 01. 2025. у 06:45
БОЖИЋНЕ СВЕЧАНОСТИ У КРАГУЈЕВЦУ : Традиционално паљење бадњака и ломљење чеснице у портама храмова
Крагујевчани који православни Божић славе по јулијанском календару обележили су Бадњи дан. И ове године окупили су се у портама Саборног храма и храма Св.Тројице, где је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован са свештенством служио вечерњу службу. Уприличено је и освећење и паљење бадњака које је употпунио дечији црквени хор и ватромет.
06. 01. 2025. у 22:01
КОРИНЂАЊЕ НА БАДЊЕ ВЕЧЕ: Стари обичај у Кикинди када деца певају веселе песме
У Кикинди се још увек негује стари народни обичај на Бадње вече који се зове коринђање. Огледа се у томе да мала деца у групама одлазе на врата домаћина, рођака и комшија и питају да ли је слободно да коринђају.
06. 01. 2025. у 21:44
Коментари (2)