МЕД НИКАД СКУПЉИ А ПРИНОС СВЕ МАЊИ: Зоран Јовановић (45) из околине Параћина већ двадесет година живи искључиво од пчеларства
ПЧЕЛИЊАК од 120 кошница и цена меда која никад није била већа омогућавају да се лепо живи, али само уколико је година нормална - тврди Зоран Јовановић (45) из Забреге код Параћина.

Фото З. Рашић
А, та "нормална година", каже, подразумева да паша почне на време и да годишњи принос по кошници буде око 40 килограма. Тога, нажалост, више нема - клима се драстично променила, реално се произведе 15 до 20 килограма меда, па ко баш није заљубљен у пчеларење, већ мисли само на профит, не би требало ни да започиње овај посао.
Највећи забрешки пчелар, са 100 регистрованих и још двадесетак кошница приде, тик изнад куће, на брду, каже да не памти овако касни почетак багремове паше. Са две деценије искуства у производњи, страхује да се не понови прошла сезона, када су се у пола цветања багрема сручиле кише...
- Падало је месец и по, па смо добили само оно што су пчеле сакупиле на почетку. Иначе, главни проблем пчеларства је промене климе, иако кад меда има мање цена бива све већа.
Код мене, већ стандардно, тегла кошта бар 800 динара и могу да продам све што произведем. Определио сам се, међутим, да нешто дам откупљивачима, па сам тако део залиха предао Пчеларској задрузи из Кнића, а остало продајем "на теглу". Јер, људи сами зову и наручују, а они који дођу из иностранства се не враћају без бар десетак килограма меда - каже Јовановић.
ЗЛАТНИ РАКИЈСКИ МАЈСТОР
ЈОВАНОВИЋ се последњих година окреће и производњи ракије. Прошле јесени је узорак шљивовице послао на међународно такмичење у Панчево, где је награђен "Златним ракијским писмом" и звањем златног ракијског мајстора. Има воћњак од 20 ари са 150 родних стабала шљиве и засад од стотину младица.

Фото З. Рашић
- Уздам се у чачанску родну, чачанску лепотицу и нешто мало стенлејку. Ракију правим на традиционалан начин. Печем је у казану, а затим чувам у дрвеном бурету најмање годину дана. Тако шљивовица добије најбољи квалитет - објашњава Зоран Јовановић.
И, заиста, српски мед је изван наших граница изузетно цењен, а анализа рађена у Италији је показала да Јовановић има робу прве класе. То потврђује да је брдско-планинско село попут његове Забреге, удаљено од поља која се третирају пестицидима, истински рај за пчеле.
- Сада је време да се на доње плодиште кошница додају наставци. Мед у тим малим рамовима не долази у контакт са лековима за пчеле, ничим није третиран, па отуд и завидан квалитет. У пчелињаку увек има посла, посебно с пролећа, кад се припрема паша и проширују легла - вели вредни домаћин који живи само са мајком, док брат из града долази да помогне у време највећих послова.

АСОРТИМАН Део понуде вредног домаћина
Фото З. Рашић
Зими, каже, прави рамове и топи восак који је врло тражен, као и прополис капи - због короне. Лане је започео и производњу ликера са медом, а базични састојци су воће и комова.
Препоручује малине, вишње, дуње, јагоде... а мед мора бити багремов, јер је ливадски веома ароматичан, па би "преотео" укус воћа.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)