Зоран Миочиновић

ЗОРАН МИОЧИНОВИЋ, СА 14 ГОДИНА ДОЖИВЕО ПРОГОН: У колони сам за једну ноћ одрастао
ТОГ лета 1995, кад се завршила школска година, из Мошћенице код Петриње са братом Предрагом сам отишао у село Миочиновићи, исто код Петриње, код стрица и његове породице. Упркос рату безбрижно смо проводили распуст. Али, 4. августа све се променило. По подне, у село је почео да пристиже народ. Ми смо чекали мајку Наду. Памтим да су се пуцњи чули више него претходних дана и да су неки људи говорили да ће све проћи. Нажалост није. За многе од нас почео је пут без повратка.
05. 08. 2025. у 10:17