НЕЋЕ МОЋИ: Западни ветар у коси
КОЛИКО су у срцу оних који предводе обојене револуције истински интереси народа, а колико њихови лични и оних који их мање или више тајно подржавају, добро показује пример из Грузије
Дозволите ми да на почетку овог текста парафразирам једну од најпознатијих реченица светске књижевности којом Лав Толстој почиње роман "Ана Карењина": Све срећне обојене револуције личе једна на другу, а и сваки несрећни народ којем се десе, несрећан је на сличан начин. Не само да су све обојене револуције које смо видели у последњих тридесетак година вођене под симболима који наликују један другоме (од стиснуте песнице преко жуте патке до отворене шаке), него је и њихов развој махом био исти. Повод су најчешће биле теме које се тичу читавог народа од наводне изборне крађе, преко мање или више наводних корупције у друштву и диктатуре до, када се ради о државама које гравитирају Европској унији, "одустајања од европског пута".
Узмимо сада само пример Украјине из 2013/2014. и Грузије данас. Укратко. Украјина је те јесени била у катастрофалној економској ситуацији па је председник Виктор Јанукович 11. децембра објавио да се обратио Бриселу тражећи позајмицу и финансијску помоћ у износу од 20 милијарди долара како би ублажио актуелну кризу и анулирао штету која би настала услед предстојећег потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ. Брисел му је понудио 610 милиона евра под условом да спроведе велике законске и друге реформе. Русија је, са друге стране, безусловно понудила 15 милијарди долара позајмице и снижење цена гаса. Суочен с оваквим избором, Јанукович је, наравно, био приморан да одустане од магловитих евроинтеграција. Баш тог дана у Кијеву су биле помоћник америчког државног секретара, ноторна Викторија Нуланд, и шеф европске дипломатије Кетрин Ештон. Даљи развој догађаја нам је свима добро познат - насиље, економска пропаст и грађански рат који је кулминирао руском Специјалном војном операцијом. То је била, да не заборавимо, друга обојена револуција у Украјини, после оне из 2004. која и није била толико успешна, пошто се после само једног мандата "проевропских снага" на власт вратила политичка опција која је била отворена за партнерску сарадњу и са Бриселом и са Москвом.
И ово сада што се дешава у Грузији је друга обојена револуција. Претходна (розе, или ружа) је била 2003. и на власт је довела Михаила Сакашвилија који је започео не само политичку репресију него је гурнуо земљу и у краткотрајни рат са Русијом 2008. године, због којег се садашње власти извињавају. И ове протесте изазване најавом власти да замрзавају европски пут земље (која је донета након вишеструких одлука Брисела о блокирању интеграције Грузије) обилазе и подржавају западни министри спољних послова и други високи функционери. Тако су, на пример, шефови дипломатије балтичких земаља и Исланда искористили званичну посету Тбилисију да би се придружили демонстрацијама против "руског закона", односно закона о страним агентима. Нижу се резолуције, санкције и остало против власти у Тбилисију које, упркос томе, убедљиво побеђују на изборима.
Овај увод је важан због тога што се њиме показује (иако доста штуро због простора) јасна "мустра за револуцију", што би рекао наш отпораш Срђа Поповић. А ова веза у начину размишљања је важна јер нам је један од опозиционих лидера Грузије Гиорги Гакарија, бивши премијер и некадашњи министар полиције (баш у време горепоменуте Сакашвилијеве репресије), пре само неколико дана јасно рекао како тамошња прозападна опозиција резонује и чему се нада: "Међународна заједница не признаје актуелне власти у Грузији, врло брзо ће уследити економски пад, након чега ће власт дефинитивно сести за преговарачки сто". Дакле, економски колапс је оно што грузијска опозиција жели да постигне, чему се нада и што прижељкује, јер то види као начин да примора власт на преговоре о својим захтевима, односно долазак на власт. Да ли је економски колапс интерес и оних који демонстрирају, а камоли оних који не учествују у том подухвату?
Нико од наших опозиционара није до сада био толико паметан као Гакарија да то отворено каже, али ако су методе исте, вероватно је исти и циљ - економски колапс који би власт довео у неповољан положај и приморао на попуштање. Или су, можда, наши прозападни опозиционари и паметнији од Гакарије па прескачу фазу економског колапса и иду одмах на најрадикалнији сценарио - грађански рат. Мариника Тепић каже да је он већ почео, само да се још није запуцало. Срђан Миливојевић председнику Александру Вучићу предвиђа судбину гору од оне која је задесила свргнутог сиријског лидера Башара Асада. Асад је успео да побегне авионом, а наши опозиционари предвођени Миливојевићем би, када би могли, блокирали аеродром. Вучићу желе, значи, сурову судбину Гадафија над чијом се бруталном смрћу ономад наслађивала Хилари Клинтон. Либија и Сирија, па и Украјина, престале су практично да постоје као државе и на концу ће, највероватније, бити раскомадане.
Паралела са Сиријом показује још једно. Тамо су на власти Асада заменили плодови Исламске државе и Ал каиде, људи који су у клању и иживљавању над онима које нису сматрали "својим" уживали више чак и од усташа. Иако су скратили браде и мало се умили, па су сад одједном велики борци за слободу и демократију који промптно укидају могућност женама да раде у правосуђу, старе навике тешко одумиру па се клање и иживљавање наставља. То достиже такве размере да нас о томе обавештавају чак и они медији који су учествовали у умивању ових главосеча попут "Њујорк тајмса" или британског "Тајмса". Ако Вучића виде као Асада (или Гадафија) да ли себе идентификују са главосечом Џалалијем? Очекују ли помоћ оних који су помагали и сиријским исламистима - борцима јединице "Џемати Албан" сачињене од косовских Албанаца које предводи извесни Абдул Јашари? Аљбин Курти је подршку већ пружио.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)