НЕЋЕ МОЋИ: Анкетна Јунајтед УСАИД комисија

КОЛИКО је тзв. Анкетна комисија за пад надстрешнице носилац суверенитета Јунајтед групе и УСАИД-а, а колико народа Србије?

Фото З. Јовановић

Немачки правник и политички теоретичар Карл Шмит је 1922. године ("Политичка теологија") дефинисао суверена као оног ко доноси одлуку о увођењу ванредног стања. У данашњим демократијама за суверена се сматра народ који, како то дефинише немачки политиколог Волфганг Меркел, само легитимизацијом путем избора легислативни суверенитет преноси на парламент.

Дакле, у једној демократији суштински израз народног суверенитета јесу избори којим се народна воља преноси на парламент и посредно на владу коју тај парламент бира. Парламент тако представља други, а влада трећи степен народног суверенитета.

У четвртак је обзнањено постојање некакве "Анкетне комисије" "у циљу целовитог испитивања околности под којима се урушила надстрешница и свеобухватног сагледавања одговорности за трагедију" која нас је задесила 1. новембра. Изгледа да је та "комисија" формирана много раније, али то сада није толико важно.

У првој реченици саопштења "о надлежности" ове "комисије" наводи се: "Сведоци смо већ деценију и по свакодневног најгрубљег гажења темеља на којима почива наша држава: начела владавине права и народне суверености". Сада се питам, како то они који стално понављају "нема избора" и, попут председника Народног покрета Србије Мирослава Алексића, предлажу формирање владе на основу воље студентских пленума, мисле да могу да сачувају народну сувереност флагрантним кршењем те народне суверености. То је као оно на шта упозорава професор Чедомир Антић да се Устав не може штитити кршењем Устава. Баш као што се и начело владавине права не може штитити увођењем селективне правде којом се истовремено захтева хапшење и кажњавање једних и амнестирање других.

Ова неформална и самоизабрана комисија, то је више него очигледно, нема ни трага легалног нити било ког другог легитимитета да заступа народни суверенитет, јер није проистекла из, како смо навели, суштинског израза тог народног суверенитета, то јест избора. Група стручњака која би имала овакав легитимитет не би се, помало мимикријски, звала "анкетна комисија", него би била анкетни одбор који би формирала Скупштина Србије као другостепени носилац народног суверенитета. Али политички ентитети блиски овој "експертској групи" су они који су учинили све у својој моћи да Скупштину Србије што је могуће више дерогирају. У том подухвату јесу, нажалост, имали и помоћ власти, али да је њима народни суверенитет био толико при срцу, потрудили би се да се то избегне, а онда би и власт била приморана на другачије парламентарно понашање.

Али ако им није народ дао легитимитет да заступају његове интересе у овом случају, а нису ни студенти, поставља се питање - ко је. Одговор се може наћи у биографијама и активностима стручњака (само)организованих на овом пројекту (чини ми се да је реч "пројекат" права за опис онога чиме се они баве).

Прво што упада у очи је да је у овој комисији било места за само два стручњака грађевинске струке - редовног професора и бившег декана Грађевинског факултета у Београду Владана Кузмановића, чија су специјалност хидротехничке конструкције, и дипломирани грађевински инжењер Данијел Дашић, чија су специјалност политички активизам и фондови прокаженог УСАИД-а. Дашић је, наиме, скоро 12 година радио за америчку агенцију коју због злоупотребе средстава Доналд Трамп сада затвара.

Први на списку стручњака за економско-финансијска питања је професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду Душан Добромиров, иначе припадник Политичког савета Покрета слободних грађана који из искуства зна да "када почнете да пратите траг новца, никада не знате где може да вас одведе". Други је бивши гувернер НБС, сада професор на Економском факултету Дејан Шошкић, који је паралелно са обављањем функције гувернера у време власти ДС-а био сувласник и директор фирме ЦИФ, иначе партнера УСАИД-а и примаоца помоћи немачке варијанте ове агенције ГИЗ. Ту је и опозициони активиста који предаје на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду Огњен Радоњић. Као и несуђени градоначелник Београда, кандидат ССП-а Владимир Обрадовић, који је и председник невладине организације ИПМА Србија и који је, наравно, од 2013. лидер једног од пројеката УСАИД-а.

Стручњаци за медијска питања су Дубравка Валић Недељковић, пензионисана професорка Филозофског факултета у Новом Саду, специјализована за питања "рода" у медијима и председница УО Новосадске школе новинарства - НВО на сиси америчких пореских обвезника. Ту је и Раде Вељановски, који је, ако се сећате, медијске слободе у Србију доносио наоружан летвом, а потом писањем елабората Н1 и чланством у делегацији ове куће на разговору о додељивању националних фреквенција у РЕМ-у. Драгуљ у круни тријумвирата медијских стручњака је, ипак, извршни директор Биродија под покровитељством УСАИД-а Зоран Гавриловић, који је толико стручан да "наседа" (његов цитат) на писма лажних узбуњивача из РТС-а или на лажи о приватном животу ТВ водитељки. Стручњак ранга "нисам гинеколог, али могу да погледам".

Поткомисију за правна питања чине, такође, све ведете троугла УСАИД - Јунајтед група - прозападна опозиција. Ту су Вида Петровић Шкеро, судија Врховног суда Србије у пензији и некадашња председница тог суда, а сада председница Центра за правосудна истраживања (Цеприс) који уопште не морате да истражујете да бисте нашли везу са УСАИД-ом, јер су им име и девиза "Од америчког народа" ове агенције на ударном месту веб-странице. Затим Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног суда Србије у пензији која је била судија тзв. Специјалног суда у време када се тим судом управљало директно из Амбасаде САД. Ту су још један стручњак из Цеприса, судија Апелационог суда у Новом Саду у пензији Саво Ђурђић, професорка у пензији Правног факултета Универзитета Унион Весна Ракић Водинелић, такође несуђени градоначелник Београда испред Нове странке Зорана Живковића, па још један цеприсовац, професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић, иначе члан ДС-а, па адвокат Јован Рајић, оснивач и шеф правног тима још једног примаоца новца УСАИД-а, невладине организације РЕРИ, те правница Софија Мандић (опет Цеприс) и Владица Илић, менаџер правног тима Београдског центра за људска права (опет УСАИД).

Шта мислите, носиоци чијег суверенитета су ови људи и у чијем ће интересу радити?

Препоручујемо

Колумне

0 4

НЕЋЕ МОЋИ Да ли је Свети Јован Златоусти био удбаш?

02. 02. 2025. у 12:49

Колумне

0 5

НЕЋЕ МОЋИ, Зачарaни круг самоодбране

19. 01. 2025. у 12:24

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ, Чија су наша деца?

05. 01. 2025. у 08:00

Политика

0 105

НЕЋЕ МОЋИ: Хрватски интерес данас

29. 12. 2024. у 10:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације