КОМЕНТАР: Топовски удар на децу која табанају

ЛЕГЕНДА каже да се Исак Њутн, док је био посланик у британском парламенту, само једном јавио за реч:

Новости

- Господо, дозволите ми да отворим прозор.

Камо среће да је гравитација, на чијим се законима прославио геније из Линконшира, у уторак приковала за столице посланике опозиције, да не дивљају и скрнаве законодавни дом, као никада у новијој политичкој историји Србије. Нема прозора те величине кроз који би могао да ишчезне густи дим срамоте који су свима нама приредили тобожњи носиоци народног суверенитета.

У настојању да одбране неодбрањиво утркивали су се ко ће више да релативизује дивљаштво којим се сладе сви непријатељи Србије. У низу апологетских бисера издваја се овај Здравка Поноша:

- Ако је ово што се десило у Скупштини пумпање, као што каже омладина, онда је боље да је то у Скупштини, него сукоби на улици.

По логици лидера покрета СРЦЕ боље би било да на следећем вечитом дербију фудбалери или кошаркаши Партизана и Звезде почну да се гађају сузавцем, димним бомбама, топовским ударима, да једни другима прскају бибер-спреј у очи, да се туку песницама, јер, боже мој, то пумпање је много лековитије и безазленије него да се дохвате "гробари" и "делије" на трибинама.

Некадашњи пешадинац "Викиликса" не стаје:

- Зар је важнија та једна димна бомба од било ког жуља ове деце која табанају по Србији и траже правду.

Прво, то није била једна димна бомба, него арсенал на којем би позавидели тифози Ривера и Боке (о бризи за децу која табанају ћемо нешто касније). Друго, брука из Скупштине се не може подвести као тренутни хир - ето дунуло је неком. То нам је отворено признао и шеф Зелено-левог фронта Радомир Лазовић који је био коловођа епске срамоте и који је навео да је акција темељно планирана месецима:

- Део пиротехничких средстава унели смо у Скупштину пре неколико месеци, дуго радимо на ивици инцидента. Сада и увек када радимо нешто што излази из оквира редовног посла посланика, тога се не стидимо.

Дакле, засипање политичких противника димним бомбама и сузавцем је "ванпосланичка активност", као што је и потезање противпожарног апарата на министре. То му у когнитивном апарату анархо-либералне школе ЗЛФ дође отприлике као нека скупштинска секција - допунска активност које се не треба стидети. Напротив.

Исти тај Лазовић, усред дивљања, изашао је из зграде парламента да поздрави "децу која табанају" за коју су му рекли да су дошла да подрже њихово лудило. Деца су се, међутим, по завршетку блокаде оближње раскрснице вратила на факултете уписавши ђиласима, лазовићима и поношима чисту петицу у индекс политичке културе.

Деца која табанају тако су и званично одјавила хулигане из опозиције који се све време из петних жила труде да зајашу талас њихове младалачке побуне против бројних деформација система. Парадоксално је да су та деца за три месеца свог табанања постигла више и у политичком и у цивилизацијском смислу него сви они што би, по мери сопствене памети, парламент претворили у нови Хејсел, за читаву деценију: издејствовала су оставке премијера, два министра и градоначелника Новог Сада, поступак за надстрешницу увелико је у току, изборили су се и за бољи материјални положај и свој и универзитета у целини.

Да "бомбашка опозиција" ништа није научила од уторка показало се већ прекјуче. На улазу у Скупштину града обезбеђење је њиховим одборницима запленило: нож, електрошокер, лампу за ометање говорника, балоне напуњене водом... Зар је могуће да не могу или не умеју боље од овога?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације