НЕЋЕ МОЋИ, Пешчаник јуче, данас, сутра

КОЈА је улога "јавног гласила 'Пешчаник'" у српском друштву? Да ли су тај медиј и они који се ту оглашавају невини за поларизацију српског друштва, која почиње да надилази пуку политичку подељеност?

Фото З. Јовановић

Конзервативни британски политичар Инок Пауел изговорио је 20. априла 1968. године речи које ће га коштати политичке каријере која је имала све услове да буде бриљантна. У обраћању својим страначким колегама које је касније названо "Говор о потоцима крви" Пауел је упозоравао на претњу коју, како је сматрао, по његову земљу представља висок ниво имиграције. "Док гледам у будућност, испуњен сам злом слутњом. Попут Римљанина, видим Тибар који се пуши од крви", рекао је Пауел тада парафразирајући Вергилијеву "Енеиду". Дан после овог говора искључен је из Владе у сенци тада опозиционе Конзервативне странке, где је био министар одбране, и тиме је практично стављена тачка на политичку каријеру човека с којим се, према истраживањима, слагало чак 74 одсто Британаца. Да је био далековид, показује, на пример, наслов британског јавног сервиса у тексту о криминалу за који су најодговорнији имигранти - "Напади ножем: У Уједињеном Краљевству букти рат".

Да ли је Пауел овим говором ширио панику? Не бих рекао. Пре је упозоравао на оно што верује да ће се десити ако се политика коју води Лондон настави у истом правцу. Да ли је због тога "надрљао"? Свакако да јесте. Да ли је колумниста "Пешчаника", доктор родних студија са Сорошевог универзитета Дејан Илић ширио панику када је изјавио да ће доћи до крвопролића (река крви) уколико његови саборци из опозиције не пристану да седе с политичарима из власти у некаквој "прелазној влади"? Не бих рекао ни то. Иако постоје многе разлике између његовог и Пауеловог упозорења (не само идеолошке), и он је упозорио о томе шта верује да ће се десити ако се настави са садашњим курсом.

Рекао бих да Дејана Илића пре треба похвалити него кудити што је у јавност јасно изнео куда води пут којим тренутно иду његови саборци - у крвопролиће - и да је тиме заправо учинио услугу власти. Друга је ствар што "прелазна влада" за коју се залаже може бити плод само уцене тим крвопролићем и ничега другога. Трећа је ствар што, како се чини, ни Дејан Илић не би одустао од тог пута по цену крвопролића. Да је супротно, позвао би на смиривање ситуације и дијалог.

Али ово није први пут да људи који орбитирају око "широј јавности потпуно непознатог портала", како "Пешчаник" описује новинарка листа "Данас" Снежана Чонградин, суочени с опасношћу од крвопролића, то крвопролиће прижељкују и чак жале што се оно није десило 6. октобра 2000. године. Добар пример овога је њихов однос према Зорану Ђинђићу, његовом убиству и (зло)употреби мртвог Ђинђића. Пример тога је сада покојни новинар Милош Васић, који у емисији "Пешчаника" од 28. 2. 2003. (само 12 дана пре убиства) жали што Ђинђић није био суровији по паду режима Слободана Милошевића: "Ђинђићев чувени макијавелизам је пао, наравно, на испиту већ у првој половини октобра 2000. године када, једноставно, није прекршио те уговоре и урадио шта је требало да се уради, спровео чистку гвозденом метлом и 'ћао, ђаци'."

Они који су после убиства највише говорили о "политичкој одговорности" и тражили да Ђинђићеви, али пре свега њихови политички противници буду пометени гвозденом метлом, те осуђивали "медијску хајку, коју су непосредно уочи убиства српског премијера Зорана Ђинђића стварале поједине новине" као "својеврсну припрему за атентат" су, ако би се ови параметри применили и на њих, учествовали ако не и предводили ту хајку.

Једна од две уреднице овог "јавног гласила" Светлана Лукић у истој емисији од 28. 2. 2003. спрда се чак и са Ђинђићевом поломљеном ногом: "Не знам да ли сте приметили, премијер нам је постао још пргавији и још арогантнији. Надам се да је то само зато што га боли она нога, а могуће да је постао такав, дакле самоуверенији, ако је то још могуће." Слично томе, Лукићева се у емисији од 21. 2. исте године подсмевала и атентату на Ђинђића код Београдске арене: "Е сад, друго је питање да ли је неко покушао да убије Ђинђића јуче или је, како је он то рекао, то неки несавесни возач на ауто-путу вежбао вожњу. Да ли је или није то покушај убиства, немам појма. Пошто он све зна, онда да не размишљамо много." На то се надовезао њен саговорник, данас велики поштовалац лика и дела Зорана Ђинђића, редитељ Горан Марковић: "Страшно бих волео када би се појавио један човек који има неки формат, који би могао да се супротстави Ђинђићу. Његово име и презиме сигурно не знамо у овом тренутку."

Новинар и један од оснивача недељника "Време", сада покојни Стојан Церовић, упоређивао је на "Пешчанику" (24. 1. 2001) Ђинђића с мафијашким босом из "Кума" Витом Корлеонеом и позивао ЕУ да "реагује": "Тај проблем мафије за коју у ствари не знаш да ли је мафија или држава, то што сам Ђинђић лично познаје неке од босова, мислим да је то некаква централна прича ("). Постоји ту неки посао који се можда не види довољно ("). Слушај, не може то тако како си ти замислио, не можеш ти да будеш и премијер и Вито Корлеоне. Бирај".

Емисије и текстови "Пешчаника" из тог времена препуни су оваквих цитата о Ђинђићу и поред јасне и отворене криминализације садрже и замерке на његову "ружну прошлост", укључујући и "фамозног вола на Палама" (такође покојни Теофил Панчић, 27. 3. 2002). Нису ли ове критике Ђинђића изненађујуће сличне оним које данас из истог круга чујемо на рачун Александра Вучића?

Питање је да ли је "Идентитет" (забрањен у "Сабљи") Градише Катића (ухапшен у "Сабљи"), чији је, како је признао овај уредник, власник био шеф Земунског клана Душан Спасојевић (убијен у "Сабљи"), више допринео криминализацији и дехуманизацији Зорана Ђинђића и подели друштва у то време, или "Пешчаник" Светлане Лукић и Светлане Вуковић, чији су дефакто власници Национална задужбина за демократију, Рокфелер фондација и други нама добро познати белосветски "филантропи" и борци за наше добро.

Препоручујемо

Колумне

1 4

НЕЋЕ МОЋИ: За идеале гину будале

30. 03. 2025. у 10:00

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ: Блокирајте Луксембург

16. 03. 2025. у 16:00

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Мартовске иде

09. 03. 2025. у 09:00

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Сорошево правосуђе

02. 03. 2025. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације