Колумне

Вирту(ре)ално

Јелена Стојковић

07. 05. 2025. у 09:15

КАКО је и када виртуално насиље постало реално нико не може са сигурношћу тврдити, али није исто када су жртве одрасли, зрели и формирални људи и када су на мети, најчешће својих вршњака, девојчице тек сазреле да могу остати до поноћи ван куће.

Најновији случај виртуалног, сајбер или дигиталног насиља који се догодио у Врању, можда би било практичније казати обелодањен је у Врању, а дешава се свуда, оголио је све пропусте правилника, разних акционих планова и немогућности адекватне реакције институација система. Шта је адекватна реакција питање је које се намеће увек када је у питању насиље међу децом било физично или виртуално?

Проблем је што су жртве, ако мене питате, сви. Потребна је помоћ и условно речено починиоцима као и жртвама. У месту у коме се сви познају, додатне стресове носи са собом етикетирање и уперивање прстом у жртве које осим стида врло често дубоко у себи закопају трауме које их прате кроз цео живот. Најчешће понављана реченица је "све полази од куће", затим "родитељи објављују фотографије деце" и на крају то је "само шала".

У конретном случају који се догодио најпре у једној, па још у једној школи коришћене су фотографије које је школа поносно објавила на друштвеним мрежама јер су девојчице освојиле награду на такмичењу. Верујем да нико од родитеља не васпитава децу да објављују голишаве фотографије, а њихово постављање на личним профилима је лична ствар и, ма колико била јавна, законски је регулисано да није дозвољена њихова злоупотреба. Обучене тинејџерке жртве дигиталног насиља са фотографије на којима се поносно смеше због освојених признања су непримерено монтиране и њихове сада "голишаве" монтиране фотографије почеле су да круже друштвеним мрежама.

Ко је онда крив, родитељи, школа, друштво или чињеница да је виртуално постало толико реално да смо у свему погубили меру, да је морал постао упитан код свих нас, као и да су нам разни правилници и акциони планови само мртво слово на папиру, док нам деца повређују другу децу, а ударци боле, били реални или виртуални.