ЛИЧНИ СТАВ: Неморална ЕУ и Вучић у Москви

ТРИДЕСЕТ година Србија и српски народ изложени су дуплим западним политичким и моралним деловањима. У протеклом раздобљу Запад је користио предрасуде, идеолошке слике, митске обрасце уз ослонац на сопствене геополитичке и економске интересе. Може се ићи у даљу прошлост, до 1915, али да застанемо на овим годинама. Разуме се, ту антисрпску "паукову мрежу" не плету сви актери западне политике и јавног мишљења. Критичка реч о западној антисрпској политици односи се на оне који држе те конце па их предају у руке наследницима.

Фото Ж. Кнежевић

На другом месту анализирао сам девет крупних догађаја од деведесетих до наших дана, у којима је западна политика водила разобручену борбу против српских националних интереса, слободе и права. У овим данима можемо додати и десети. Стижу вести да неки фактори из палате ЕУ настоје да спрече одлазак Александра Вучића у Москву 9. маја, где би се придружио обележавању годишњице победе над фашизмом. Упозоравају, прете и човек се пита на чему они заснивају овако брутално мешање у политику државе која ем њима не штети, ем није њихов члан; уз то Москва поштује њен територијални интегритет и поштује Резолуцију УН 1244. Одговор је: на традиционалној вољи освајања и дефициту политичког морала, а не на идеји правде и истине.

На првом месту, показују непристојност према српском сећању на жртве које су дате у борби против највећег политичког зла у 20. веку - нацизма и фашизма. У односу на неке државе у ЕУ чије су ондашње владе пактирале са нацистичким режимом, Срби су устали у одбрану слободе и платили велику демографску цену. Чињеницама упркос, у деловима ЕУ има оних који ометају српско одавање почасти палим борцима у борби против фашизма и нацизма.

Овакав однос дела ЕУ према Србији лишен је моралних политичких вредности. После толико патњи које су нанели народу, материјалне штете, убијених грађана, а поврх свега НАТО отимања Косова и Метохије, они би да спрече одлазак шефа државе у Москву. Заборавили су рушење међународног права и "хуманитарно бомбардовање" СРЈ 1999. године.

Да би избегли трибалистички приступ Србији, политички актери ЕУ треба да се подсете дела великог европског мислиоца из 18 века. Кант нам је оставио у наслеђе филозофију морала, по којој се моралан човек руководи начелом обавезности и дужности у чињењу добра, а не властитом коришћу или осећањем милосрђа. Његов морални императив има непролазну вредност. Да би човек деловао морално он мора да буде слободан. На други начин то важи и за државни морал. Познато је да се морална страна државе темељи на обавезности и дужности да чини опште добро. Држава примењује моралне судове на чињенице реалности са становишта целине друштва. Са ког становишта савез држава ЕУ примењује своје судове; мора бити са овог: мој непријатељ је и твој непријатељ! Каква је то ЕУ када тражи да једна нечланица (Србија) примењује мере које доносе њене чланице? То је негација колективне слободе, а без слободе нема државног и националног морала.
То је граница за макијавелистичку негацију морала у политици. И државе се боре за превласт али независно од воље владајуће елите морају да рачунају на уплитање моралних вредности у своје деловање; свака државна власт утиче на обликовање карактера грађана. Ако имамо у виду да они који одлучују о општим интересима у држави или савезу држава (ЕУ) могу да буду морални али исто тако и ослобођени моралних обзира, онда то значи да је потребна континуирана критичка реч одговорног Европљанина. Слободан грађанин се не васпитава морално под владавином која хвали претње, уцене, педрасуде, заблуде. Морално понашање грађана не можемо очекивати ни тамо где власт, домаћа или међународна, користи дупле стандарде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације